Page 133 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 SELO VRBICA U TURSKIM POPISIMA 137

popis iz 1585. godine. Ovim popisom je određivana visina poreza prema broju
44
stoke na dan prvog aprila i to na sitnu stoku (ovce i koze, uzimajući jagnjad i ja-
rad ispod godinu dana). Po ovom popisu Vrbica je ukupno imala 1980 grla sitne
45
stoke. Kako je selo podeljeno na Gornju i Donju Vrbicu, tako će i ovde biti pri-
kazana imena domaćina sa brojem sitne stoke:
Gornja Vrbica: Rajin Ivan 215, Vuksan Jakov 170, Petrin Ranko 210, Sto-
jan Niko 140.
Donja Vrbica: Radina Stojan 350, Uglješa Jovan 165, Milašin Vukman
162, Niko Malko 16, Pavle Beran 305, Nomadi u rukama seljaka.
Od Gornjobihorskih sela po popisu iz 1585. godine, jedino je Ponor imao
veći broj ovaca od Vrbice.
Za razliku od katastarskih popisa koji su vođeni tokom XV i XVI veka u
XVII veku postoje popisi džizje koji beleže samo podanike osmanske države koji
su plaćali džizju. Plaćanja džizje bili su oslobođena sveštena lica, siromašni, sla-
46
boumni, starci i žene. Od muslimana nju su jedino davali Cigani. Popisom džizje
47
kaze Bihor iz 1644/1645. godine zabeleženo je i selo Vrbica gde je upisano 5 kuća
koje su plaćale džizju. Naravno, broj hrišćanskih domaćinstava je svakako veći
48
od upisanog broja, a muslimansko stanovništvo nije ni popisano. Nisu poznate
okolnosti pod kojima se selo Vrbica, Donja i Gornja, nalazi u salnami Kosovskog
vilajeta iz 1898. godine kao selo u kazi Trgovište, dok se u svim ostalim popisi-
49
ma nalazi u sastavu nahije Bihor.
Ovi popisi pokazuju da je u XV i XVI veku u Bihoru, pa i u Vrbici, većin-
sko stanovništvo bilo hrišćansko. Međutim, etnička struktura bihorskog stanovni-
štva počinje se menjati posle 1690. godine, jer je stanovništvo Bihora učestvovalo
u ustanku 1687–1690. Naime, od 1683. do 1689. godine vodi se austro-turski
50
rat, koji je nazvan i veliki rat. Rat su vodile Austrija i Mađarska protiv Turske, a
balkanski hrišćani — ustanici aktivno su učestvovali na strani Austrijanaca i Ma-
đara iz razloga da se oslobode turske vlasti. Ustaničko jezgro Srba u to vreme bio
je Stari Vlah, a ustanike je predvodio Mojsije Rašković. 51

44 Хамид Хаџибегић, Званични подаци о сточном фонду на подручју Новог Пазара, Трго-
вишта и Бихора из 1585. године, Историјски записи, Година XXII, Књига XXVI, Свеска
4, Титоград, 1969, 612.
45 Isto.
46 Džizju su plaćali svi odrasli i za rad sposobni muškarci nemuslimani, ako nisu zbog određenih
državnih poslova bili oslobođeni, Olga Zirojević, Popis džizje kaze Bihor iz 1644/1645. godi-
ne, Rožajski zbornik, Broj 11, Rožaje, 2002, 90.
47 Olga Zirojević, Popis džizje kaze Bihor iz 1644/1645. godine, 90.
48 Isto, 97.
49 Zaim Azemović, Gane Petkovski, Iz Salnami Kosovskog vilajeta iz 1314. po h. (1898) str. 613
kaza Trgovište, Rožajski zbornik 10, Rožaje 2001, 203.
50 Милисав Лутовац, nav. delo, 15.
51 Ејуп Мушовић, Тутин и околина, Етнографски институт, САНУ, Посебна издања, књига
27, Београд, 1985, 35.