Page 53 - Zbornik 27
P. 53

54                      Dr Aleksandar Jovanovi}                 NZ27/2003


                         cije marga ovih spomenika. Pretpostavqam da heraldi~ku okosnicu ove
                         dekoracione strukture predstavqa linija utemeqena u dva sto`era: moti-
                         vu kantarosa u dowoj i klepsidre u gorwoj zoni. U ovom uroborosu kanta-
                         ras bi se mogao shvatiti kao svekoliko vrelo `ivota, pe{~ani sat kao sud-
                         wi ~as i izraz bo`ije providencije, a vijave stabqike br{qena ili vinove
                         loze kao putevi od izvora do uvira koji se susti~u u kantaros. Pomi{qam
                         da bi ovaj pe{~anik mogao biti simboli~ni izraz ideje data mors koji se
                         kod bogatijih i spomenika sa razu|enijom sepulkralnom semiotikom iska-
                         zuje sun~anim satom kao odjekuju}im damarom sakralne ideje Avgustovog
                                                                        27
                         obeliska — gnomona — sa Marsovog poqa u Rimu. Kod spomenika ovog ka-
                         raktera sa dardanskog prostora pa`wu zavre|uje jo{ jedna, dodu{e pri-
                         li~no spekulativna, digresija. Naime, motiv dve su~eqene (ili povezane)
                         spirale pojavquje se na nakitu sa ovog prostora u bronzanom i gvozdenom
                         dobu. Mada je neracionalno govoriti o neposrednom kontinuitetu, epi-
                         horski odziv bi se mogao naslutiti u iskonskom zna~ewu ovog motiva koji
                         svojim spiralnim hodom predstavqa ideju ve~itog kretawa i povratka.
                               Qubazno{}u i predusretqivo{}u kolege Georgija Kovaqova dobio
                         sam fotografiju jednog zanimqivog objekta iz So~anice (Municipium DD).
                         Re~ je o kamenom kvadru koji je slu`io kao baza stuba ~iji su tragovi
                         uo~qivi na gorwoj povr{ini. Postament je dekorisan samo sa predwe
                         strane: u pravouganom, profilisanom udubqewu prikazan je kowanik u
                         mirnom, sve~anom hodu (sl. 4). Predstava je izvedena plasti~no mada reqef
                         nije dubok. Plasti~nost je nagla{ena dobro postavqenom slikom, racio-
                         nalnom perspektivom u kolopletnoj igri svetlosti i senke. Prikazan je
                         kowanik odeven u prepasanu tuniku, ogrnut hlamidom koja lepr{a. Levom
                         rukom pridr`ava dizgine kowa, a u desnoj, spu{tenoj pored tela, dr`i ne-
                         ki predmet — ~ini mi se luk i strelicu. Noga, ~ini se neobuvena, nije u
                         uzengiji. Na`alost, glava, nosilac osobenog personaliteta, je o{te}ena i
                         ne mo`e se ni najsumarnije razaznati lik kowanika. Kosa je bujna, volumi-
                         nozna i krupnim kovrxama uokviruje lice se`u}i skoro do ramena. Izve-
                         sni tehni~ki nedostaci u predstavi izgleda da su hotimi~ni. Naime, ogr-
                         ta~ iza kowanika vijori i lepr{a iako je hod kowa sasvim miran ispuwen
                         tiho~ujnim dostojanstvom i pijetetom. Umetnik je lepr{avom hlamidom,
                         verovatno, hteo da naglasi herojizaciju kowanika i da lebde}em pla{tu dÑ
                         izvesno celestalno zna~ewe. Tako|e, telo kowanika je unekoliko predi-
                         menzionirano i neproporcionalno u odnosu na du`inu nogu i veli~inu
                         kowa. Ovakvu nesaglasnost na mezijskom prostoru uo~avamo i na prikazu ko-



                         27  M. Gabri~evi}, Data mors, @A XXIII/2, Skopje 1973, 289; freska iz vile Agripe Postuma
                             iz Boskoreala sa predstavom filozofa ispred sun~anog sata (K. Schefold, Vergessenses
                             Pompeji, Bern — München 1962, Abb. 38); za funerarni karakter sun~anog sata iz Sir-
                             mijuma videti P. Milo{evi}, Sun~ani sat iz Sirmijuma, Starinar HHH¤£, Beograd
                             1985, 195–203.
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58