Page 238 - Zbornik 27
P. 238

NZ27/2003           NOVOPAZARSKE XEMIJETLIJE                        243


                         1914. do izbijawa Prvog svetskog rata iseqeno je, navodno, oko 40.000 Mu-
                         slimana, a iz crnogorskog dela Sanxaka samo od aprila do juna 1914. oti-
                                                 7
                         {lo je 12.403 stanovnika.
                               U smirivawu muslimana vlada u Beogradu najvi{e je o~ekivala od
                         muslimanskih crkvenih stare{ina, {to je odgovaralo tradicionalnoj
                         srpskoj politici. Vrhovi muslimanskog klera obratili su se vladi jednim
                         memorandumom u 16 ta~aka; wime su obuhva}eni naro~ito Kosovo i San-
                         xak. Xamije su tada bile zatvorene; u Pri{tini, Prizrenu i Novom Paza-
                         ru one su pre{le u nadle`nost vojske, a u Prijepoqu je medresa pretvorena
                                           8
                         u sirotiwski dom. Takav polo`aj muslimana u novoj dr`avi izazivao je i
                         pa`wu inostrane javnosti. Pripremaju}i tekst ugovora sa Austrijom, sile
                         Antante obratile su pa`wu na polo`aj mawina u svim novonastalim dr`a-
                         vama. Prema muslimanima obzir je bio uve}an ~iwenicom da su islam i
                         hri{}anstvo predstavqali dve razli~ite pa i suprotstavqene civiliza-
                         cije. Muslimanska elita u Kraqevini SHS je to znala. Septembra 1919.
                         Turska, a sa wom i makedonski Turci, tra`ili su da Makedonija bude sta-
                         vqena pod protektorat Dru{tva naroda. Pojam Makedonije obuhvatao je i
                         Kosovo i Metohiju a ponekad i Sanxak. Odmah se javio i vrhovni muftija
                         iz Skopqa zahtevaju}i od premijera Qube Davidovi}a da se oslobode xa-
                                                                                        9
                         mije u Ohridu, Novom Pazaru, Gostivaru i Negotinu na Vardaru.
                               Na osniva~kom kongresu Xemijeta u Skopqu (17. decembra 1919) No-
                         vopazarac A}if Haxiahmetovi} Bquta izabran je za sekretara organiza-
                         cije. On je rodom bio Arbanas i do kraja 1918. bio je turski oficir, ali ni
                         1920. godine, navodno, nije regulisao svoje jugoslovensko dr`avqanstvo.
                         Od uglednijih ~lanova xemijetske stranke on je najboqe govorio srpski.
                         Po~eo se baviti trgovinom, i bio je spreman u finansijskim poslovima.
                         Osniva~kom kongresu nije prisustvovao Ferhad, mla|i brat Nexiba Dra-
                         ge, glavnog inspiratora za osnivawe politi~kog udru`ewa, jer se tada na-
                         lazio u emigraciji u Be~u pa u Albaniji. Wega je skopski list Demokrat
                         pogre{no ozna~io kao »ponos radikalskih begova iz Novog Pazara u Vu~i-
                               10
                         trna«. Ferhad dotad nije poslovao sa Novim Pazarom i nije bio prijateq
                         radikala.
                               Za vreme op{tinskih izbora avgusta 1920. godine, udarna pesnica
                         organizacije u novopazarskom kraju bio je u~iteq Mehmed Tanovi}, rodom
                         iz Sanxaka. On je otpu{ten kao praktikant u De`evskom srezu jer je za vre-
                         me Prvog svetskog rata bio austrougarski oficir, mada to prema svom dr-



                         7   S. Band`ovi}, Iseljavanje Muslimana iz Sand`aka, Sarajevo 1991, 18.
                         8   Arhiv na Makedonija, Vrhoven muftijat, kut. £, br. 52, 118, 120.
                         9   Demokratija (Beograd) 10. £H 1919, 2; Samouprava (Beograd) 14. H 1919, 5.
                         10  Demokrat (Skopqe) 18. £ 1920, uvodnik.
   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243