Page 237 - Zbornik 27
P. 237
242 Dr Bogumil Hrabak NZ27/2003
[ukrija (koji je do kraja ostao veran Ferhadu Dragi), date organima gowe-
wa posle Drugog svetskog rata, vodile su dezinformaciji jer su bile »mo-
tivisane«. Tek ove godine nauka je dobila prvi pregled Xemijeta na srp-
skom jeziku.
Va`no je pitawe ~iji je idejni nastavak bila Organizacija muslima-
na sa juga Kraqevine SHS. Beogradski politi~ari i novinari kvalifiko-
vali su Xemijet kao organ »staroturaka«, dok bi intelektualci oko skop-
skog haxije Reufa predstavqali obnovqene »mladoturke«. Takve ocene ni-
su na mestu. Glasnogovornik organizacije, skopski list Hak, izri~ito je
2
naveo da se stranka nadovezuje na mladoturke. Udru`ewe je osnovao Nexib
Draga, biv{i mladotur~in, pa se i wegov brat Ferhad koji je bio na ~elu
stranke od marta 1923. godine vezivao za mladotursku orijentaciju. Biv{i
mladotur~in Bjelopoqac Midhad Hoxi} nije se solidarisao sa haxi-Reu-
fom koji je sasvim bio okrenut seqa~kom problemu. Nema dokaza da je ha-
xi-Reuf bio blizak masonima, kao mladoturci i Hoxi}, nego je simpatisao
pokret Kemala Ataturka koji je neko kra}e vreme bio mason, ali je posle
3
1918. godine istupao samo kao nacionalista. U svojim vrlo instruktiv-
nim skup{tinskim govorima o Xemijetu M. [u{kalovi} je Xemijet oce-
nio kao nastavak »Ba{kimija«, pokreta bitoqskog profesora Fehima Za-
valana, koji je tra`io re{ewe arbana{kog problema u okviru Otomanskog
4
Carstva.
U posledwoj godini osmanlijske vladavine u Novom Pazaru postoja-
li su prili~no zao{treni odnosi izme|u mladoturaka, kojima je pripada-
la vladavinska struktura i deo intelektualaca, i staroturaka, ~iji su »ta-
raf« sa~iwavali feudalci, gradski privrednici i selo. U uslovima veli-
kog arbana{kog ustanka u prole}e i leto 1912. godine, kad je Isa Boqetini
zauzeo Novi Pazar, wemu su se prikqu~ili staroturci, prihvataju}i arba-
na{ki zahtev za autonomijom u okviru Carstva, ali i Srbi, mada nerado,
5
jer je Beograd pomagao naoru`awem i novcem Isu. Srpska vlast od jeseni
1912. do jeseni 1915. godine oslonila se na begovski elemenat, uostalom kao
i makedonski intelektualci i mladoturci. Jo{ 1913. godine, po~ele su
pripreme za osnivawe jedne muslimanske politi~ke stranke u tada{woj
6
srpskoj dr`avi.
Glavna posledica promene vlasti bilo je masovno iseqavawe musli-
mana, i to jo{ u prvoj polovini 1914. godine. Iz oba dela Sanxaka od kraja
2 Hak (Skoplje), N° 751 (15. £££ 1824), 1.
3 B. Hrabak, Xemijet. Organizacija muslimana Makedonije, Kosova, Metohije i Sanxaka,
Beograd 2002, 128.
4 B. Hrabak, Novopazarski sanxak u posledwoj godini osmanlijske vlasti, »Seoski dani
Sretena Vukosavqevi}a« H££, Prijepoqe 1983, 191, 195 i na drugim stranama.
5 Politika (Beograd) 5. ¤££ 1923, 2; Narodnost (Sofija) 10. ¤£££ 1912, 2.
6 B. Hrabak, Xemijet, 85.