Page 237 - Zbornik 27
P. 237

242                        Dr Bogumil Hrabak                    NZ27/2003


                         [ukrija (koji je do kraja ostao veran Ferhadu Dragi), date organima gowe-
                         wa posle Drugog svetskog rata, vodile su dezinformaciji jer su bile »mo-
                         tivisane«. Tek ove godine nauka je dobila prvi pregled Xemijeta na srp-
                         skom jeziku.
                               Va`no je pitawe ~iji je idejni nastavak bila Organizacija muslima-
                         na sa juga Kraqevine SHS. Beogradski politi~ari i novinari kvalifiko-
                         vali su Xemijet kao organ »staroturaka«, dok bi intelektualci oko skop-
                         skog haxije Reufa predstavqali obnovqene »mladoturke«. Takve ocene ni-
                         su na mestu. Glasnogovornik organizacije, skopski list Hak, izri~ito je
                                                                    2
                         naveo da se stranka nadovezuje na mladoturke. Udru`ewe je osnovao Nexib
                         Draga, biv{i mladotur~in, pa se i wegov brat Ferhad koji je bio na ~elu
                         stranke od marta 1923. godine vezivao za mladotursku orijentaciju. Biv{i
                         mladotur~in Bjelopoqac Midhad Hoxi} nije se solidarisao sa haxi-Reu-
                         fom koji je sasvim bio okrenut seqa~kom problemu. Nema dokaza da je ha-
                         xi-Reuf bio blizak masonima, kao mladoturci i Hoxi}, nego je simpatisao
                         pokret Kemala Ataturka koji je neko kra}e vreme bio mason, ali je posle
                                                                     3
                         1918. godine istupao samo kao nacionalista. U svojim vrlo instruktiv-
                         nim skup{tinskim govorima o Xemijetu M. [u{kalovi} je Xemijet oce-
                         nio kao nastavak »Ba{kimija«, pokreta bitoqskog profesora Fehima Za-
                         valana, koji je tra`io re{ewe arbana{kog problema u okviru Otomanskog
                                 4
                         Carstva.
                               U posledwoj godini osmanlijske vladavine u Novom Pazaru postoja-
                         li su prili~no zao{treni odnosi izme|u mladoturaka, kojima je pripada-
                         la vladavinska struktura i deo intelektualaca, i staroturaka, ~iji su »ta-
                         raf« sa~iwavali feudalci, gradski privrednici i selo. U uslovima veli-
                         kog arbana{kog ustanka u prole}e i leto 1912. godine, kad je Isa Boqetini
                         zauzeo Novi Pazar, wemu su se prikqu~ili staroturci, prihvataju}i arba-
                         na{ki zahtev za autonomijom u okviru Carstva, ali i Srbi, mada nerado,
                                                                         5
                         jer je Beograd pomagao naoru`awem i novcem Isu. Srpska vlast od jeseni
                         1912. do jeseni 1915. godine oslonila se na begovski elemenat, uostalom kao
                         i makedonski intelektualci i mladoturci. Jo{ 1913. godine, po~ele su
                         pripreme za osnivawe jedne muslimanske politi~ke stranke u tada{woj
                                        6
                         srpskoj dr`avi.
                               Glavna posledica promene vlasti bilo je masovno iseqavawe musli-
                         mana, i to jo{ u prvoj polovini 1914. godine. Iz oba dela Sanxaka od kraja


                         2   Hak (Skoplje), N° 751 (15. £££ 1824), 1.
                         3   B. Hrabak, Xemijet. Organizacija muslimana Makedonije, Kosova, Metohije i Sanxaka,
                             Beograd 2002, 128.
                         4   B. Hrabak, Novopazarski sanxak u posledwoj godini osmanlijske vlasti, »Seoski dani
                             Sretena Vukosavqevi}a« H££, Prijepoqe 1983, 191, 195 i na drugim stranama.
                         5   Politika (Beograd) 5. ¤££ 1923, 2; Narodnost (Sofija) 10. ¤£££ 1912, 2.
                         6   B. Hrabak, Xemijet, 85.
   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242