Page 243 - Zbornik 27

248 Dr Bogumil Hrabak NZ27/2003

je na terenu realne politike. Pozvao je ministra za agrarnu reformu Mi-
lana Simonovi}a i zahtevao da se u zakonski predlog agrarne reforme une-
se tra`ewe Xemijetskog poslani~kog kluba, prema pismu koje je od kluba
28
primio. A}if Bquta je u Narodnoj skup{tini osporio da su muslimani
do~ekali kakvu korist u Sanxaku od navodnog re{ewa agrarnog pitawa;
predlo`io je (15. decembra 1923) da poslanici opozicionih partija obra-
zuju komisiju koja bi opovrgla wegov prilaz stawu agrara u ju`nim kraje-
vima. Potom je usledilo re{ewe ministra finansija da se za ra~un privre-
mene rente prebaci iz buxeta deset miliona dinara, a za rentu je vaqalo
29
obezbediti 157 miliona dinara. Opet jedna Pa{i}eva ujdurma.
Desetoga decembra odr`ane su odlu~uju}e sednice i u Xemijetskom i
u Radikalskom poslani~kom klubu kao i u ministarskom savetu. Kod xemi-
jetlija se `ivo raspravqalo i poslanici su zahtevali da se odmah unese u
akt o sporazumu re{ewe o agrarnom pitawu a da akt sporazuma potpi{e
li~no N. Pa{i}. Protivnici sporazuma su popustili kad je saop{teno da
je vlada u buxetu pove}ala stavku za isplatu privremene rente ~ifluk-sa-
hibijama sa 13 na 30 miliona. Radikalski klub je akceptirao sva tra`ewa
xemijetlija izuzev ono o agrarnom pitawu, gde je bio spreman da odmah iza-
30
|e u susret samo delimi~no. Refleks savetovawa u Xemijetskom posla-
ni~kom klubu bilo je i javqawe A}ifa Bqute u Narodnoj skup{tini. On je
obrazlo`io svoje dr`awe u Finansijskom odboru, ali je protestovao {to
se muslimanima u Sanxaku i drugim oblastima oduzima zemqa, iako tu nije
bilo veleposeda feudalnog porekla, dok se pravoslavnima i tu i drugde
ostavqa zemqa. A}if je konstatovao da dr`ava veoma malo odvaja za kraje-
ve u kojima `ive bira~i Xemijeta, ~ak i kad se saniraju elementarne nepo-
gode, dok se mnogim drugima odmah izlazi u susret. Ustao je i protiv fame
da muslimani u Ju`noj Srbiji gone pravoslavne, dok na drugoj strani po-
stoje slu~ajevi progona muslimana a da vlasti ne}e da obave istragu, ~ak i
31
kad to tra`e xemijetski narodni poslanici.
Godina 1924. bila je burna u celoj zemqi. Demokratski listovi su
pisali o odnosima radikala i Xemijeta i pre skup{tinskog zasedawa od
20. marta kao i posle wega. Pred izno{ewe interpelacije, Ferhad Draga i
A}if Bquta imali su (1. marta) susret sa H. Hrasnicom, prvakom JMO-a,
koga su obavestili o rezultatima istrage o zbivawima u vu~itrnskom kra-
32
ju. Xemijetski poslani~ki klub tra`io je od predsednika Narodne skup-
{tine raspravu o interpelaciji, kada bi interpelaciju obrazlo`ili Fer-

28 Pravda, 9. H 1923, 1.
29 Sten. bel. Narodne skup{tine, red. saziv 1923–1924, kw. £, 244, 245.
30 Vreme 11. H££ 1923, 1; Samouprava 12. H££ 1923, 3.
31 Sten. bel. Narodne skup{tine, red. saziv 1923, kw. £, 244–246.
32 B. Hrabak, Xemijet, 252.