Page 22 - Zbornik 27

22 Vesko Pajkovi} NZ27/2003

Miocen Novopazarskog basena zauzima svakako ve}e prostranstvo
nego {to nama danas izgleda, ali je ve}im delom erodovan i prekriven vul-
kanskim stenama i piroklastitima.
Na slivnom podru~ju Sebe~evske reke razvijeni su pliocenski sedi-
menti Tutinskog basena u nizu lokalnosti: Ru|e, Kova~i, @ir~e i dr. u vi-
du erozionih ostataka (pre 3–1,5 miliona godina).
Izgleda da je Novopazarski basen komunicirao sa ra{ko-baqe-
va~kim a mo`da i sa Sjeni~kim. Ovome u prilog govore sli~ni fosilni
ostaci (u oba basena su na|eni ostaci pretka dana{weg nosoroga). Klima u
tom vremenu bila je vrlo topla, odnosno tropska. Krajem gorweg pliocena
(pre oko 1,6 mil. godina) u Ko{tam poqu dolazi do formirawa potoline,
sa velikim prinosom peska i {qunka. Ovo jezero se brzo povuklo i nestalo.
Kvartar je najmla|e geolo{ko doba koje traje ne{to preko dva mili-
ona godina unazad. Nastale su doline Ra{ke i Qudske reke i wihovih pri-
toka, biqni i `ivotiwski svet bio je sli~an dana{wem. De{avaju se kli-
matska kolebawa, op{ta zahla|ewa i pojave ledenih doba koja se smewuju sa
periodima otopqavawa. Klimatska kolebawa izazivaju {irewe i povla~e-
we ledenog pokriva~a, {to stvara znatne poreme}aje u biqnom i `ivotiw-
skom svetu i uzrokuje nastanke dolina Qudske reke i De`evske reke koje u
gorwem toku nasle|uju doline lednika koji su polazili sa Golije, ju`no od
Jankovog kamena i Crnog vrha gde su se nalazili cirkovi. Erozija je u po-
sledwih 50000 godina, kada nije bilo jo{ uvek novog ledenog doba, sve ovo
maskirala i ote`ala posmatrawe. U pleistocenu (starijem delu kvartara)
reka Ra{ka nije imala svoju dana{wu dolinu. Izvirala je kod Aliverovi-
}a na Pe{teri, zatim je teku}i prema istoku prikupqala pritoke sa Nina-
je i Jaruta i ulivala se u Ko{tam poqu u jezero koje je tu jo{ postojalo. Kao
otoka odlazila je dana{wa Slatinska reka koja se na podru~ju Novog Paza-
ra ulivala opet u jezero iz kojeg je ponovo oticala.
Podzemnom piraterijom jedne od Ra{kinih pritoka u nivou Sopo-
}ana, odnosno regresivnom erozijom uz proces skar{}ivawa, do{lo je do
stvarawa pukotina na dnu Ko{tam poqa i oticawa wegovog jezera u dana-
{wi izvorski deo Ra{ke u Sopo}anima, spletovima podzemnih kanala.
Glavna Ra{kina pritoka, Qudska reka, kao xinovsko so~ivo prore-
zuje planinsku oblast Golije i Pe{terske visoravni, omogu}uju}i nam po-
smatrawe geolo{ke gra|e (u profilu od skoro 1000 metara) i svega onoga
{to se desilo u toku miliona godina.
Nasledila je fluvioglacijalnu dolinu iz ledenog doba ~iji su se
cirkovi (polazne pozicije kretawa leda) nalazili kod Kr}a, Cr~eva i Boj-
nog brda.
U holocenu (mla|em delu kvartara) postojala su tako|e dva mawa
re~na toka koja su sa Ninaje vodila ka Rogatcu (Prose~enici) i @abrenu.
Oni su se kasnije izgubili karstifikacijom ali kao dokazni materijal su