Etnologija

Specifičnosti područja, način života i etnička šarolikost, uticale su i na karakteristike predmeta u Etnografskom odeljenju. Tako se u Muzeju nalaze različite vrste alatki koje su koristile mnogobrojne zanatlije koje su živele i radile u Novom Pazaru. Među njima je najzanimljivija zbirka alata koje je koristio novopazarski berberin Usta hadži Rušo koji se bavio vađenjem zuba i manjim hirurškim zahvatima. Pored njega, gotovo svi berberi ranijeg vakta su se bavili vađenjem zuba.

Pored berbera u Novom Pazaru su radili i: terzije, ćurčije, kovači, kazandžije, kujundžije, potkivači, papudžije, jorgandžije, sarači, lončari, mutavdžije, samardžije, dunđeri, tabaci, nalundžije, britvari, nožari, puškari, duvandžije ali i pekari (ekmedžije), poslastičari, ćevabdžije, aščije (kuvari), kafedžije, mehandžije. Proizvodi većine ovih zanatlija nalaze se i u našoj zbirci.

Najveću pažnju svakako privlače proizvodi terzija, koji su izrađivali delove nošnje za siromašniji i srednji sloj, dok su bogatiji odeću nabavljali kod prizrenskih, skadarskih i sarajevskih majstora. Novopazarski majstori su odeću izrađivali od različitih materijala: čohe, kadife, svile, svilenog brokata, somota, atlasa i ukrašavali ih srmom – srebrnom ili pozlaćenom žicom, metalnom i svilenom bikmom (bućmom), kao i svilenim koncem i gajtanima. Lepotom izrade, bogatstvom zlatoveza i motivima izdvajaju se primerci misiraba, odnosno jeleka na koje su prišiveni „čepken“ rukavi. Lepotom se ističu i miltani, čiji naziv potiče od persijske reči „nimten“ kojom se označava kratki haljetak do struka sa dugim i uskim rukavima, koji su u donjem delu otvoreni. Rađeni su od čohe različitih boja i bogato ukrašeni zlatovezom. Jelek su nosile pripadnice ženskog pola, bez obzira na doba i nacionalno-etničku pripadnost. I on je rađen od somota ili čohe i bogato ukrašen zlatovezom. Pripadnice siromašnijih slojeva nosile su jeleke od drugih materijala, poput satena ili brokata.

U Etnografskom odeljenju Muzeja nalazi se bogata zbirka peškira, peškir-mahrama, bošči, jastuk-bošči, čevra, učkura. Svi navedeni predmeti su rađeni od kupljenog materijala koji je potom ručno ukrašavan zlatovezom ili vezom izvedenim svilenim i pamučnim koncem. Na seoskom području su peškiri tkani i od konoplje ili lana i, takođe, vezeni raznobojnim koncima. Najveći deo navedenih predmeta pripadao je nevestinskoj opremi koja je slagana u posebne sanduke „sehare“, koji su sa spoljašnje strane ukrašeni kožom i metalnim okovima.

Sastavni deo Odeljenja je i soba „alaturka“, uređena u orijentalnom stilu, kakvih je bilo u svim muslimanskim kućama. U deo enterijera ovakve sobe nalazi se: minderluk sa jastucima, šiljte, mangal, dušekluk, ćilim i brojni primerci bakarnog posuđa: ibrici, sahani, tablje, posude za razne namene, tepsije, leđeni itd. Srpsku gradsku sobu predstvaljaju delovi nameštaja: ormar-vitrina, sto sa stolicama, tučana peć, sanduk za garderobu, ikone.

Etnološkom odeljenju pripada i zbirka predmeta iz jedne derviške tekije. Zbirci pripadaju delovi oružja: džide – koplja i teberi – sekire oblika srednjovekovnih helebardi. Po kazivanju pripadnika reda, oružje je nekada korišćeno za odbranu, a čuvano je u tekiji.