Page 19 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 13-36 19

Турски орден Нишан-и Ифтихар добио је 1838. године и Ранко Мајсто-
ровић, члан Савета земаљског. Ранко је рођен у Азањи 1768, а умро у Бео-
граду 1840. године. Сахрањен је код старе цркве у Кусадку (манастир Пи-
носава), а на надгробној плочи је постављен натпис (Милићевић 1888/1979:
317):
„Овде лежи тело полковника и кавалира Ранка Мајсторовића, рођена у
селу Азањи, округа смедеревскога, Књажевству Србији, умрешега 2 априла
1840, у 72 години старости своје, као члан српскога Совета. Он је отечество
своје за цело време битија својега на земљи својски и прилежно послужио,
и за то познати сви га жале, а синови његови, и остала фамилија, као за
добрим и незаборавним оцем, неутешно плачући, спомен овај подигоше.”
У натпису се не каже да је био носилац турског ордена, али ословља-
вање кавалиром јасно упућује на то. Доиста, Ранко је добио турски орден
нешто пре смрти, 1840. године.
У изворима нема података да је турски орден добио и Теодор Тешман
Солдатовић, начелник Рађевског среза и трговац из Малог Братечића,
14
данас Бастава код Осечине. Био је учесник Другог српског устанка, а као
начелник округа имао је чин мајора и пуковника. Према породичној тради-
цији, Тешман је „кнез и витез”, а „велики орден” је добио од кнеза Милоша
1839. године као „члан неке депутације”. На основу описа његове заостав-
штине види се да је имао више одликовања међу којима је и звезда турског
ордена. По свему судећи, у питању је Орден Меџидије другог степена. У
заоставштини се не помиње неки Тешманов уметнички портрет. (Ђуричић
2011: 6, 9, 11, 16; Крстановић, 2007: 94)

*

Кнез Михајло је у време посете Цариграду 1840. године од султана Аб-
дул Меџида добио орден Нишан-и Ифтихар првог степена. Том приликом
је добио и „муширски знак” за фес. Кнез Михајло је већ имао један орден
Нишан-и Ифтихар, који је добио 1835. године. (Љушић 2021: 791)
Михајло је „орден и муширски знак” кнеза Милоша, добијен 1839. го-
дине, вратио Турцима – београдском Ћамил паши, а овај их је уручио кнезу

14 Теодороов отац Цветин (*1768. +1826) имао је старијег брата Ђурицу (*око 1765.
+ 1815) који је био фрајкорац – солдат код ваљевског кнеза Алексе Ненадовића.
На основу тога су добили презиме Солдатовић. Алекса је био учесник у Првом
и Другом српском устанку, а његов синовац Теодор је код кнеза Милоша постао
мајор и као начелник подрински и чин пуковника. (Ђуричић 2011: 4-6)