Page 14 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 14

14                   Живојин Р. Андрејић, Срби кавалири султановог ордена...


               Карађорђев деда Јован, као васојевићко-климентски војвода и алајбарјактар
               седам брдских племена, пре 1716. године добио два одликовања: једно од
               турског султана – „на прси звијезду, пола сребра а пола је злата”, а друго
               од „москов ђенера” – „звјезду даровао од сувога жеженога злата”. (Лубурић
               1937: 1-8; Андрејић 2004: 48)
                   У време Првог српског устанка против Турске и за време постојања
               Карађорђеве независне Србије (1804-1813) Србима су додељивана само ру-
               ска одликовања. Вожд Карађорђе је добио руски Орден Св. Ане са лентом
               првог степена и на свим портретима је представљен само са овим орденом.
               (Ацовић 2013: 80; Петровић 2020: 201, 203) За храброст у бојевима око Кла-
               дова, Прахова, Неготина и Брегова руски гроф Цукато је одликовао „колај-
               ном”: Вујицу Вулићевића, Хајдук-Вељка Петровића, Ивана Момировића и
               Здравка Богдановића. (Караџић 1969: 236) Војвода Вељко Петровић је добио
               руску Медаљу за храброст, која се носила о врату. (Ацовић 2013: 80; Петро-
               вић 2020: 202) Руску Медаљу за храброст добили су и: војвода Јаков Ненадо-
               вић, Јанићије Ђурић, војвода Лука Лазаревић и председник Совјета Младен
               Миловановић. (Петровић 2020: 203, 205, 206) Поред ове медаље, Младен
               Миловановић, Јанићије Ђурић и Јаков Ненадовић су добили и крст Ордена
               Св. Владимира. Орден Св. Владимира су добили и Димитрије Давидовић и
               Атанасије Стојковић. (Ацовић 2013: 80)
                   Нема података, али постоји могућност да је први турски орден добио
               војвода Вујица Вулићевић приликом боравка у Цариграду 1820-1825. године,
               у депутацији коју је послао кнез Милош да моли султана за милост српском
               народу. Када се вратио из Цариграда, војвода Вујица се појавио у врло бога-
               том турском оделу и „многим сребрним и златним стварима, кога су Турци
               за заслуге што је убио Кара-Ђорђа обдарили”. Али, „криво буде Милошу
               што и он ништа добио није”. Зато кнез Милош окриви Вујицу, одузме му
               кнештво и пошаље га кући, у село Азању, уз наредбу да од своје куће не сме
               нигде ићи. Затим је Милош послао „своје кабадахије те све оне ствари као и
               одело које је Вујица у Цариграду од Турака на поклон добио... одузму”. (Не-
               надовић 1883: 476) Тако је у првој српској депутацији у Цариграду 1815. го-
               дине био левачки кнез Милоје Тодоровић. Он је примљен од стране султана
               Махмуда II и добио сабљу димискију са сребрним корицама и ашу проткану
               златом. (Станојловић 2022: 185) Нема сумње, и Вујица је добио од султана
               ашу и позлаћену сабљу и неки орден, што је кнеза Милоша уплашило.

                                                  *

                   Кнез Милош је добио шест одликовања и једну медаљу. Прво је од ру-
               ског цара 1811. године добио Златну медаљу за храброст и верност отача-
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19