Page 18 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 18

18                   Живојин Р. Андрејић, Срби кавалири султановог ордена...


               за био је један од организатора Вучићеве буне (1842). Са Стефаном Сте-
               фановићем Тенком бунили су се окружни начелник Михајло Ђорђевић и
               начелник Моравског среза Атанасије Вукићевић. Атанасије је постао по-
               моћник  окружног  начелника  у  Крагујевцу  (1843-1844),  а  потом  начелник
               Гургусовачког (Књажевачког) округа (1847-1848). Од 1848. године је члан
               Другог одељења Апелационог суда. (Обрадовић 2006: 423; Андрејић 2022:
               132-136) Пуковник Атанасије Вукићевић је добио турски орден – Знак славе
               (Страњаковић 1932: 13-15; Вукићевић и Ђурић 2021: 243) Нишан-и Ифтихар,
               који се налази у Музеју града Београда. На Атанасијевом надгробнику стоји
               да је добитник султановог Ордена каваљера. Каваљер је означавао војног
               коњаника, отменог човека, витеза и племића. (Вујаклија 2006: 371)

                                 POD OVIM SPOMENIÝEM
                                 PO^IVA Õ KOSTI BIV[A ^LA
                                 NA KASACION. SUDA PODPOLKO
                                 VNIKA I SULTANOVOG ORDENA KAVALÄRA
                                 ATANASIÄ VUKI]EVI]A
                                 RO\ENOG U SELU SVETLI]U, OKR.
                                 KRAG. ON E 30 GOD. SLU@ÍO OTE
                                 ^ESTVO SVOE KAO ^INOVNIK RAZ
                                 NOG REDA I UMRO 16 AVGUSTA 1858.
                                 GOD U 68 OJ GOD. STAROSTI SVOE.
                                 BLAGODARNI SINOVI NÄGOVI SAVA,
                                 SIMA I SUPRUGA AN\ELIA PODIGO[E
                                 MU SPOMÄNIK ZA ZNAK ODANOSTI SVOÄ


                   Атанасија је 1837. године портретисао Урош Кнежевић док је био на
               служби у Крагујевцу, али није приказан са орденом. По свему судећи, Ата-
               насије је после портретисања добио турски орден јер не би пропустио да
               буде приказан без њега. (Андрејић 2022: 134.)
                   Занимљиво је да постоји портрет Петра Јокића са турским орденом Ни-
               шан-и Ифтихар, који је радио Урош Кнежевић 1855. године. (Гавриловић
               1990: 74; Недељковић, Станковић 1988: 122; Петровић 2020: 206) Као најпо-
               верљивијег човека, Карађорђе је Петра поставио за команданта двора и те-
               лесне гарде у Тополи. Петар Јокић (*1779. +1852) је избегао из Србије 1813.
               године и настанио се у Земуну, где се бавио трговином све до смене кнеза
               Милоша 1839. године. Постављен је за члана Окружног суда у Ваљеву, а
               после одласка у пензију живео је у Тополи. (Ненадовић II 1884: 235-236)
               Вероватно је добио турски орден од кнеза Александра, после 1840. године.
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23