Page 18 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

18 Живојин Р. Андрејић, Срби кавалири султановог ордена...

за био је један од организатора Вучићеве буне (1842). Са Стефаном Сте-
фановићем Тенком бунили су се окружни начелник Михајло Ђорђевић и
начелник Моравског среза Атанасије Вукићевић. Атанасије је постао по-
моћник окружног начелника у Крагујевцу (1843-1844), а потом начелник
Гургусовачког (Књажевачког) округа (1847-1848). Од 1848. године је члан
Другог одељења Апелационог суда. (Обрадовић 2006: 423; Андрејић 2022:
132-136) Пуковник Атанасије Вукићевић је добио турски орден – Знак славе
(Страњаковић 1932: 13-15; Вукићевић и Ђурић 2021: 243) Нишан-и Ифтихар,
који се налази у Музеју града Београда. На Атанасијевом надгробнику стоји
да је добитник султановог Ордена каваљера. Каваљер је означавао војног
коњаника, отменог човека, витеза и племића. (Вујаклија 2006: 371)

POD OVIM SPOMENIÝEM
PO^IVA Õ KOSTI BIV[A ^LA
NA KASACION. SUDA PODPOLKO
VNIKA I SULTANOVOG ORDENA KAVALÄRA
ATANASIÄ VUKI]EVI]A
RO\ENOG U SELU SVETLI]U, OKR.
KRAG. ON E 30 GOD. SLU@ÍO OTE
^ESTVO SVOE KAO ^INOVNIK RAZ
NOG REDA I UMRO 16 AVGUSTA 1858.
GOD U 68 OJ GOD. STAROSTI SVOE.
BLAGODARNI SINOVI NÄGOVI SAVA,
SIMA I SUPRUGA AN\ELIA PODIGO[E
MU SPOMÄNIK ZA ZNAK ODANOSTI SVOÄ

Атанасија је 1837. године портретисао Урош Кнежевић док је био на
служби у Крагујевцу, али није приказан са орденом. По свему судећи, Ата-
насије је после портретисања добио турски орден јер не би пропустио да
буде приказан без њега. (Андрејић 2022: 134.)
Занимљиво је да постоји портрет Петра Јокића са турским орденом Ни-
шан-и Ифтихар, који је радио Урош Кнежевић 1855. године. (Гавриловић
1990: 74; Недељковић, Станковић 1988: 122; Петровић 2020: 206) Као најпо-
верљивијег човека, Карађорђе је Петра поставио за команданта двора и те-
лесне гарде у Тополи. Петар Јокић (*1779. +1852) је избегао из Србије 1813.
године и настанио се у Земуну, где се бавио трговином све до смене кнеза
Милоша 1839. године. Постављен је за члана Окружног суда у Ваљеву, а
после одласка у пензију живео је у Тополи. (Ненадовић II 1884: 235-236)
Вероватно је добио турски орден од кнеза Александра, после 1840. године.