Page 17 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 13-36 17

фу Милосављевићу и Стевану Стојановићу. Када се кнез Милош вратио у
Пожаревац 28. новембра, уручио је Нишан-и Ифтихар првог реда синови-
ма Милану и Михајлу и брату Јеврему, и још два нижег реда Илији Мар-
ковићу и Јовану Мићићу. Кнез Милош је уручио овај орден и султанове
берате за њих, а које су платили по 500 гроша: Коци Марковићу, Петру Ту-
цаковићу, Александру Симићу, Петру Радојковићу, Сими Милосављевићу
Паштрмцу и Никодију Поповићу.
Коца Марковић и Сима Паштрмац су умрли 1836, а Јоксим Милосавље-
вић, Аврам Стојковић и Никодије Поповић 1837. године, па им је по кнеже-
вој наредби одузето ордење и дато Арсенију Андрејевићу, Георгију Попо-
12
вићу (1836) и Илији Милутиновићу Гарашанину (1837). Орден који је имао
Јоксим Милосављевић је овом приликом понуђен Томи Вучићу Перишићу,
али је он одбио да га прими (јер је био љут што га није примио међу први-
ма и зато што је узет „са мртва човека” и без берата) и зато је отпуштен из
службе исте године. Показаће се да је тај поступак кнеза Милоша био кобан
по њега, коштао га је губитка власти. Међутим, и Тома Вучић је касније
добио турски орден Нишан-и Ифтихар. 13
Кнез Милош је после своје посете 1837. године од султана тражио још
15 ордена за своје официре, односно чиновнике: 5 за пуковнике, 5 за мајоре
и 5 за капетане. (Љушић 2020: 482, нап. 131) Нема података о томе коме су
уручена ова одликовања.
Сретењским уставом било је предвиђено да кнез Милош има право до-
дељивања ордења и благородства, али је ово убрзо суспендовано. Пошто је
добио и обнародовао Устав 1838. године, кнез Милош је за султана и руског
цара, као и неке њихове истакнуте чиновнике који су радили на Уставу при-
премио медаље, али је његов пад с власти предупредио њихово уручивање.
(Љушић 2020: 785)
*

Трећи син оборкнеза Милије, Атанасије Вукићевић (*око 1790 +1858),
био је учесник Сретењске скупштине одржане у Крагујевцу 1835. године,
где се потписао презименом Вукић. Као потпуковник је постао начелник
Јасеничког среза у Крагујевачком округу (1839-1840), а потом Моравског
среза у Пожаревачком округу (1840-1842). Као начелник Моравског сре-

12 И свечани портрет Арсенија Андрејевића „директора књажевско-србског
Кабинета и каваљера” са турским орденом је урадио Урош Кнежевић 1837. године.
(Петровић 2020: 194)
13 Вучића је портретисао Јован Исајловић 1836-1849. године. (Вујовић 1986: 326)