Page 269 - Novopazarski Zbornik 36
P. 269
276 Веско Пајковић, Исхак Маврић НЗ 36/2013
Радом у рудницима се стварао нови производ — блок који је довожен
у Нови Пазар у фабрику за прераду мермера и гранита, где је гатерисан,
брушен, глачан или фрезован у плоче дебљине 2 или 3 цм, ретко 1 цм, које
су опет „Украсови“ монтери уграђивали на објекте широм Југославије
преко послова које су водила његова представништва. На тај начин се из
„камењара“ стварао реалан новац — динар.
Тржиште је било огромно и незасићено, конкуренција мала и подсти-
цајна. Постојали су одлични односи између свих произвођача мермерних и
гранитних плоча у земљи; само у Србији да их је било „10 пута више“, сви
би нашли своје купце и „место под сунцем“. Држава Југославија је строго
контролисала увоз.
„Украс“ је у свом општем асортиману производио блокове (полупрои-
зводе) и финализоване плоче од правих мермера, доломитских мермера и креч-
њачких бреча, оникса, травертина, сиге, пешчара, вулканског туфа, гранодиори-
та и диорита. Споредни производ био је технички камен (дробљени, ломљени и
клесани), мермерни мозаик, гранитна коцка и терацо-плоче. Поред свог и овако
широког асортимана, „Украс“, га је стално проширивао куповином разнобојних
мермера, кречњака, мермерних бреча у виду блокова са подручја Пожеге („плави
ток“), Аранђеловца („венчац бели“), кречњака са подручја Истре у Хрватској, са
острва Брача и других у Далмацији, белог мермера и травертина из Македоније...
Даљим постепеним развојем технологије, почетком деведесетих,
„Украс“ је постао прави гигант, у потпуности са аутоматским линијама за
добијање мермерних плоча дебљине 2, 3 и више цм, модерним уређајима
за сечење гранитних блокова. Оно што је „Украс“ чинило још више препо-
знатљивим била је линија за добијање „мармета“ (танких мермерних плоча
дебљине 1 цм). Максимални „Украсови“ капацитети тада су прелазили 150
хиљада м плоча од природних мермера и гранита годишње.
2
Повремено је имао и извоз блокова у Италију, његовим мермером су
обложени павиљони светске изложбе у Монтреалу, Санаторијума у Пјешта-
нима (ЧСР), хотелски комплекси на Јалти (СССР), Седиште некада владајуће
БААС партије у Багдаду, фармацеутски факултет у Триполију (Либија) и др.
Осврнућемо се на рад самог предузећа одмах након оснивања. И да-
нас се виде остаци фундамента погона на Пазаришту где је почела производ-
ња плоча од светски уникатне врсте — „розе мермера“, сопоћанског сивог
мермера, белог травертина из Новопазарске Бање а такође и камена и камене
коцке и ивичњака који су ручно вађени у Чифт Хановима. Већ 1956. године
долази до прве реконструкције предузећа које се пресељава на новоизграђе-
не објекте фабрике са модернизованијом опремом у подручју града Новог
Пазара на локалитет „Ћеримиџиница“, где се и данас налази управа предузе-
ћа и фабрика за прераду мермера и гранита.
Након овог се закључило да је потребно проширити асортиман те су
1961. и 1962. године отварани рудници у Студеници, али се трагало и за по-