Page 268 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ЈУБИЛЕЈ ДЕЛАТНОСТИ ОБРАДЕ КАМЕНА 275

Слика 2 — Један од објеката са „Украсовим“ производним каменим
плочама — Клинички центар Србије у Београду
Мајдани — рудници мермера и гранита, били су отварани по правилу
у „бесплодним камењарима“, односно у најпасивнијим и најсиромашнијим
крајевима у широј околини Новог Пазара, најпре са пречником од њега око
100 км не само на територији ове општине, већ и суседних Рашка (Јошаничка
Бања), Тутин, Сјеница, Краљево (Студеница) нешто касније и Лепосавић,
Гуча, Ораховац, Медвеђа, Светозарево, али и Даниловград, Улцињ и Бар у
Црној Гори, околини Фоче у БиХ, те Радовиша у Македонији.
Вршећи експлоатационе радове или истражујући — трагајући за
квалитетном сировином — тектонски неоштећеном, „Украс“ је радио на
теренима где је за то имало услова и за многе крајеве понекад значио „поглед
у свет“. У рудницима су стална запослења добијали углавном мештани и
успут се бавили и пољопривредом. Услед повремених потреба у рудник
су долазили и људи из других крајева; „Украс“ је запошљавао људе из све
три конфесије и народности. Сви су се лепо слагали, гајили пријатељство
и јели свој горки рударски хлеб „са девет кора“. Људе са стране су свуда
добро примали а они се тако и понашали, па су у Студеници били популарни
„Пазарци“, у Крутама код Улциња „Украсови“ људи из Студенице и Јо-
шаничке Бање, у Јошаничкој Бањи човек из околине Улциња итд. Код Да-
ниловграда су једном делу налазишта дали име „Рупе Равића“, тако се зове
и данас а да нико од мештана не зна зашто (по пословођи Равићу из околине
Новог Пазара).