Page 271 - Novopazarski Zbornik 36

278 Веско Пајковић, Исхак Маврић НЗ 36/2013

нита и модернизацију постојећег капацитета за прераду мермера и програм
производње танких мермерних плоча — мармета, након чега се предузеће
„Украс“ сврстало у квалитативном и квантитативном смислу у ред произво-
ђача са најсавременијом технологијом за прераду мермера и гранита не само
у Југославији. Капацитети фабрике били су око 150.000 м мермерних и гра-
2
нитних плоча дебљине 1, 2 и 3 цм. Набављена је у потпуности аутоматизо-
вана линија за мермер.
Врхунац изузетно доброг пословања „Украс“ је имао крајем осам-
десетих и почетком деведесетих, до увођења међународне блокаде, коју је
опет пребродио са позитивним пословањем. У време блокаде био је највећи
и готово једини снабдевач многобројних приватних радњи из целе земље и
њеног окружења, блоковима црног гранита (гранодиорита) за споменике из
свог рудника у Шутановини код Јошаничке Бање. У то време, с обзиром да
није било никаквог увоза, готово истоветно чим се произведу, мермерне и
гранитне плоче би се одмах распродале. Године 1999. купљен је нови савре-
мени гатер. Предузеће је добро пословало и даље, али 2003. године запада
у кризу која се огледала у паду квалитета, а услед тога и тешкоћа у посло-
вању. Овоме је допринела „сива економија“, илегалан увоз и ЛБ увоз разне
керамике и гранитних плоча из целог света. У том времену однос увоза и
извоза архитектонско-грађевинског камена (плоча) био је 98,5 : 1,5 %, што се
показало као катастрофално. Оваква криза, која је захватила не само „Украс“
већ и друге произвођаче — можда и у већој мери, трајала је све до 2006.
године када је „Украс“ приватизован од стране већинског власника и постао
АД (акционарско друштво) са већинским приватним капиталом. Укупан број
радника затечен у „Украсу“ био је 126.
Приватни власник је уложио у опрему за савремену модерну техно-
логију и „миран“ начин рада (оглице уређаји са дијамантским перлама, ау-
томатске бушаће гарнитуре, багери и др.) избацујући у потпуности употребу
детонирајућих штапина и других експлозивних средстава која су доприно-
сила и слабијем искоришћењу стенске масе.
Поред производње мермерних и гранитних плоча, предузећу је при-
ватни власник додао и делатност високоградње, користећи сопствено иску-
ство и углед, те се данас под називом „Украса“ изводе радови на многим грађе-
винским објектима у Немачкој, Холандији, Белгији, Црној Гори, па и код нас,
при чему је сачувана делатност производње мермерних и гранитних плоча.
Најпознатији природни материјали који су се производили у „Украсу“
односно његовим рудницима били су на територији општине Нови Пазар: чу-
вени „розе мермер“, сопоћански „тамни I“ и „тамни II“ мермери, „трахит“ ан-
дезитске лаве са Виника, „колорит“ Мали Крш, сига из Рогатца, „травертин“
из Новопазарске Бање и Пољица, пешчар са Крижевца, андезитска коцка и
ивичњаци; у Студеници су вађени блокови „беле Студенице“ и „кристалино“,
„црни диорит“ и гранодиорит код Јошаничке Бање, поликолорни мермер на