Page 163 - Novopazarski Zbornik 36

168 Salih Selimović НЗ 36/2013

Kneževići, Radulovići, Obradovići, Krsmanovići, Ilići, Pantovići, Mihajilovići,
Mihailovići ili Mihajlovići i dr. Među brojnim doseljenicima u Sjeničko polje i
područje Štavlja doselila se i ugledna porodica Karličića koja slavi sv. Luku kao
i Pejčinovići. Jedna od tradicija govori da su se tada Karličići prezivali Karlice
i da su u Sjeničko polje došli kao etapni migranti iz Polimlja (Bijelo Polje) i da
su poreklom Rovčani (Rovca). Ima i nekih tvrdnji da su se Karlice pre toga zvali
Vaganovići do početka 18. veka.
Daljom starinom Karlice-Karličići potiču od tarskih Nikšića. Prema jed-
nom dosta ustaljenom predanju Rovčana rodonačelnik plemena Nikšića je bio
knez Onogošta Nikša koji je bio sin Vukanove kćerke, a unuke Stefana Nemanje,
Jevrosime (Efimije) koja je bila udata za grbaljskog bana Vladimira Grbljanovi-
ća. U tom predanju se dalje govori da je Vukanov sin Stefan bio graditelj ma-
5
nastira Morače koji je jedno vreme i živeo u Morači. Nikša je kao dečak proveo
nekoliko godina u Morači kod ujaka. Tada je jedan isposnik, blagoslovivši dečaka
Nikšu, rekao: „E dabogda od tebe, sine, ostao široki trag po svim srpskim zemlja-
ma“. Ovaj blagoslov dat Nikši se i ostvario jer je postao rodonačelnik jednog od
najvećih srpskih plemena. Vojvoda Nikša je vladao Nikšićem, Nikšićkom župom
i znatnim delom Stare Hercegovine, delom Raške države koji je Veliki župan Ste-
fan Nemanja bio namenio sinu Rastku, potonjem Sv. Savi. U Nikšićkoj župi je
Nikša podigao crkvu koju je posvetio svojoj krsnoj slavi iz Grblja sv. Luki.
Vojvoda Nikša je imao pet sinova: Radovana, Milutina, Vladimira, Gezi-
mira i Gojaka. Oca su nasleđivali vojvode Radovan, Drakule, Radojica, Đuraš i
tako redom.
Od popa Karla Bulatovća nastali su njegovi potomci Karlice na području
limskih Nikšića i Bijelog Polja, zatim i naši sjenički, štavljanski i brnjički Karliči-
ći, kao i oni u nekim drugim krajevima Srbije koji su poreklom iz Sjeničkog kraja.
U najstarije srpsko pravoslavno stanovništvo bjelopoljskog kraja ubrajaju
se i Karličići. Pri kraju 17. veka u katastihu manastira Dobrilovine upisano je selo
6
Obod kod Bijelog Polja. U tom katastihu zapisan je knez Vojin Karlica kao jedan
7
8
od priložnika tom manastiru. U vreme poznatog Bečkog ili Morejskog rata, koji
se vodio 1683–1699. godine, Potarje (tarski Nikšići) je ulazilo u ratnu zonu i sferu
interesa Mletačke Republike (Venecija) pa su njene trupe, uglavnom plaćenici, u
tom ratu stizale i preko reke Tare vodeći borbe sa Turcima. Srpsko stanovništvo je
listom učestvovalo u borbama protiv Turaka koje su predvodili domaći knezove
koje je mletačka republika držala na svom platnom spisku. Među knezovima koji

5 Божидар Кљајевић Мишо, Становништво пљеваљског краја, Српска књига, Рума, 2006, 83.
6 Жарко Шћепановић, Основне карактеристике становништва у: Бијело Поље (моногра-
фија) Бијело Поље, 1986, 33.
7 Katastih je jedna od crkvenih ili manastirskih knjiga u koju se unose imena onih koji daju
poklone Crkvi ili zaveštaju nešto od predmeta i nepokretnosti.
8 Шћепановић, 105.