Page 310 - Zbornik 27
P. 310

316                         Miodrag Radovi}                     NZ27/2003


                         oslobodili 3. maja 1945. godine. Od obu}e smo imali drvene cipele koje smo
                         zvali holan|anke. Spavale smo u tim haqinama na golim ciglama, bez }eba-
                         di i grejawa. Radile smo po 12 sati dnevno, od {est izjutra do {est uve~e.
                         Na rad iz logora polazile smo uz takt koji nam je muzika diktirala. ^uvale
                         su nas uniformisane `ene sa dresiranim vu~jacima. Hrana je bila robija-
                         {ka — par~e proje za ceo dan sa posnom ~orbom od nekog povr}a.
                               U toku decembra 1944. godine prebacili su nas u Ravensbrik. Tu smo
                         radile u fabrici municije. Odatle su nas pod stra`om prebacili u jedno
                         mesto blizu Pricvalda. Tu su nas Rusi oslobodili i smestili u jednu ka-
                         sarnu. Hranili su nas sa vojni~kog kazana. Tu smo ostale oko mesec dana. U
                         ovom mestu na{le smo se sa Ademom, Osmom i Hivzom. Iz Pricvalda smo
                         preba~ene u Nojbrandenburg, gde smo ostale od 3. juna do kraja avgusta 1945.
                         godine. U Novi Pazar stigle smo po~etkom septembra 1945. godine. Nekako
                         nas je sre}a poslu`ila pa smo se sve `ive ali naru{enog zdravqa vratile
                         ku}i, izuzev na{e Makice, ]akine sestre.
                               Zanimqiv je i ovaj podatak. Sa nama na Bawici i u Au{vicu, bila je
                         i Caja Ivanovi}, starija `ena iz na{eg kraja. Prihvatile smo je, gledale i
                         ~uvale kao majku. Posle oslobo|ewa le~ila se u Pragu. Po{to se malo opo-
                         ravila, vratila se u Novi Pazar. Nikad nisam doznala zbog ~ega je ona bi-
                         la na Bawici i u ovom logoru smrti.
                               Na kraju `elim jo{ ne{to da ka`em. U ime novopazarske grupe ile-
                         galaca, zatvorenika i logora{a izra`avam veliko zadovoqstvo {to su or-
                         gani vlasti, dru{tvenopoliti~ke organizacije i ustanove u Novom Pazaru
                         svim ubijenim i streqanim iz na{e grupe odali zaslu`eno priznawe. Wi-
                         hovim imenima obele`eni su nazivi ulica u gradu, izgra|ene biste i spo-
                         menici, a wihovim porodicama uru~ene zahvalnice. Posebno mi je drago
                         {to su wihove biografije objavqene u dva izdawa kwige Borci novopazar-
                         skog kraja pali u NOB-u. Znam da je u na{oj op{tini podignuto mnogo spo-
                         menika i spomen plo~a u znak se}awa na pale borce na{eg kraja, koji su svo-
                         je `ivote dali za slobodu. Najvi{e sam se obradovala kada sam ~ula da je u
                         svim tim akcijama bio najaktivniji moj drug iz zatvora, sa Bawice i logo-
                         ra u Nema~koj, Adem Karaahmetovi}. ^ula sam od vi{e qudi da nije bilo
                         wegovih inicijativa, zalagawa i upornosti, od svega toga imali bi mnogo
                                                                                       22
                         mawe tih obele`ja. Zbog toga sam ponosna na moga druga Adema.«

                               Likvidacija Partijske }elije u De`evi

                               ^lanovi partijske }elije u De`evi rasturali su letke po ovom kraju
                         i drugim selima iste no}i kada su to radili ~lanovi KPJ i SKOJ-a u No-



                         22  Zabele`eno se}awe Koviqke Simi}-Kova~evi} Kike.
   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315