Page 309 - Zbornik 27
P. 309
NZ27/2003 KPJ I NOP U NOVOM PAZARU ZA VREME OKUPACIJE... 315
zev Rade Popovi}, koja je kao maloletna upu}ena u
dom za prevaspitavawe maloletnica. Znam da je
Ramiz Pru{evi} sa Bawice interniran u Maut-
hauzen. Adem Karaahmetovi} mi je pri~ao da su
wega, Osmana Dervi{nurovi}a i Hivza Zejnela-
gi}a internirali u zarobqeni~ki logor »Stalag
3-a«, odatle u Radnu komandu blizu Perleberga, pa
u logor »Val«, u blizini Pricvalda. Oslobodili
su ih Rusi i smestili u zbirni logor Noebrandan-
burg. Odatle su se vratili u Jugoslaviju.
U Centralnom zatvoru smo bili od 4. mar-
ta do 3. maja 1943. godine i na Bawici od 3. maja
1943. godine do 15. juna 1944. godine. U Central-
Koviqka Simi} nom zatvoru nas nisu saslu{avali. Tu su nas dr-
`ali dok nisu doveli ilegalce — zatvorenike iz
Kosovske Mitrovice i Ra{ke. Se}am se da su iz Ra{ke do{li Rako Mitro-
vi} i Slobodan Jevti}.
U logoru na Bawici nismo ni{ta radili. Bili smo u odelu u kojem
smo i do{li. Nismo {etali jedino onda kada su bila streqawa. Hranili
su nas par~etom proje i ~orbom. Spavali smo na ciglama u sobi, bez }ebadi
i grejawa. @iveli smo u strahu i neizvesnosti.
Tada sam ~ula da Rada Popovi} nije poslata u dom za prevaspitava-
we maloletnica, ve} je zahvaquju}i majci Veliki, koja je preko nekih veza u
Beogradu, izdejstvovala da je puste.
Dobro sam upamtila tri doga|aja vezana za moj boravak na Bawici.
Prvi se odnosio na na{u Makicu Spasojevi}. U logoru na Bawici je ~ula
da su wenu sestru Stanicu Spasojevi} ubili ~etnici. Od tog trenutka ona
nije vi{e imala mira. To je neprekidno pogor{avalo weno zdravstveno
stawe. Posle kapitulacije Nema~ke odbila je da se le~i u Pragu pa je umrla
samo nekoliko dana posle na{eg povratka u Novi Pazar.
Drugo {to sam dobro upamtila sa Bawice odnosi se na na{u ishra-
nu. Po{to koli~ina i kvalitet koju smo u ovom logoru dobijali bili sla-
bi i nedovoqni, dobro smo upamtili pakete koje smo dobijali od porodica
i rodbine. Svi paketi su stavqani na gomilu i sve {to je bilo u wima ko-
lektivno se delilo.
Tre}i doga|aj je vezan za na{e internirawe u Nema~ku. Toga dana beo-
gradska partijska organizacija organizovala je i okupila veliki broj `ena i
devojaka da nas isprate sa @elezni~ke stanice u Beogradu. Okupqene devojke i
`ene, koje nas nisu poznavale, tra`ile su od nas adrese kako bi mogle da jave
na{im ku}ama da smo `ive i zdrave i da nas interniraju u nema~ke logore.
U Au{vic smo stigle oko 18. juna 1944. godine i u wemu bile do 1944.
godine. Dobile smo logorske haqine i u wima ostale dok nas Rusi nisu