U zbirci Primjenjene umjetnosti nalazi se nekoliko primjera ukrasnih igala, među kojima je i igla zvana „trepetljika“. Ukrasne igle su izrađivali majstori kujundžije i nosile su ih uglavnom gradske žene. Glava ovih igala najčešće je oblikovana u vidu cveta, lista ili nekog sličnog vegetabilnog ornamenta, pa se zovu cvjetne igle. Pored cvjetnih igala često se pominju i drugi termini „trepetljika“, „groznica“, „drhtulja“, i sl. Najčešće su izrađivane od srebra, sa filigranskim ukrasima, ponekad i sa pozlaćenom žicom. Sastoje se od igle i glave. Glava je u obliku žičanih spiralica i ukrasnih ploča. U središnjem dijelu je najduža igla-trepetljikasa sa tri spiralna dodatka, koja su pri kretanju proizvodila treperav zvuk, što je po narodnom vjerovanju trebalo da štiti nevestu od zlih pogleda i uroka. Nošene su krajem 19. do prve polovine 20. vijeka
——————————————
Украсна игла – трепетљика
У збирци Примењене уметности налази
се неколико примера украсних игала, међу којима је и игла звана „трепетљика“. Украсне игле су израђивали мајстори кујунџије и носиле су их углавном градске жене. Глава ових игала најчешће је обликована у виду цвета, листа или неког сличног вегетабилног орнамента, па се зову цветне игле. Поред цветних игала често се помињу и други термини „трепетљика“, „грозница“, „дрхтуља“, и сл. Најчешће су израђиване од сребра, са филигранским украсима, понекад и са позлаћеном жицом. Састоје се од игле и главе. Глава је у облику жичаних спиралица и украсних плоча. У средишњем делу је најдужа игла -трепетљикаса са три спирална додатка, која су при кретању производила треперав звук, што је по народном веровању требало да штити невесту од злих погледа и урока. Ношене су крајем 19. века до прве половине 20. века.