U muzeju „Ras“ Novi Pazar, čuva se ćilibarski nakit iz praistorijskih humki sa lokaliteta Latinsko groblje iz Glogovika.
Latinsko groblje iz Glogovika je višeslojni lokalitet od osam tumula od kojih su tri istražena. Sahranjivanje u ovom tumulu započeto je u srednjem bronzanom dobu, da bi se nastavilo kroz pozno bronzano doba (1200. g. pne) preko gvozdenog doba (VIII i VII vijek pne) do srednjovjekovnih sahrana.
Naša ćilibarska ogrlica hronološki je određena u starije gvozdeno doba (halštat), pronađena je u mlađem horizontu gvozdenodopskog sloja, u grobu sa skeletnim pokojnikom. Grobna konstrukcija je kamena, i pored skeleta nalaze se prilozi u vidu gvozdenih kopalja, noževa, bodeža, toka i fibula, i naravno ogrlica od ćilibarskih perli. Ćilibarska ogrlica kao pogrebni prilog ratniku, muškarcu, u nesuglasju je sa našom percepcijom ratničkog društva.
Ćilibar iz tumula sa Glogovika može biti, ako se povuku analogije sa već hemijski analiziranim ćilibarom iz neposredne blizine iz tumula pod Petrovom crkvom, sa Baltičkog mora.
U slučaju da je pretpostavka da se radi o ćilibaru baltičkog porijekla tačna, to znači da su halštatski stanovnici Pešteri, pored toga što su bili populacija ratnika, bili i trgovci, koji su održavali veze i sa razvijenim jugom Evrope i nerazvijenim sjeverom.
______________________
ЋИЛИБАРСКИ ПУТ У НАШЕМ МУЗЕЈУ
У музеју „Рас“ Нови Пазар, чува се ћилибарски накит из праисторијских хумки са локалитета Латинско гробље из Глоговика.
Латинско гробље из Глоговика је вишеслојни локалитет од осам тумула од којих су три истражена. Сахрањивање у овом тумулу започето је у средњем бронзаном добу, да би се наставило кроз позно бронзано доба (1200. г. пне) преко гвозденог доба (8. и 7. век пне) до средњовековних сахрана.
Наша ћилибарска огрлица хронолошки је одређена у старије гвоздено доба (халштат), пронађена је у млађем хоризонту гвозденодопског слоја, у гробу са скелетним покојником. Гробна конструкција је камена, и поред скелета налазе се прилози у виду гвоздених копаља, ножева, бодежа, тока и фибула, и наравно огрлица од ћилибарских перли. Ћилибарска огрлица као погребни прилог ратнику, мушкарцу, у несугласју је са нашом перцепцијом ратничког друштва.
Ћилибар из тумула са Глоговика може бити, ако се повуку аналогије са већ хемијски анализираним ћилибаром из непосредне близине из тумула под Петровом црквом, са Балтичког мора.
У случају да је претпоставка да се ради о ћилибару балтичког поријекла тачна, то значи да су халштатски становници Пештери, поред тога што су били популација ратника, били и трговци, који су одржавали везе и са развијеним југом Европе и неразвијеним севером.
