Икона Светог Димитрија
Митровдан је православни празник посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару. Празник светог великомученика Димитрија, обележен је у црквеном календару црвеним словом.
Свети великомученик Димитрије Солунски рођен у Солуну у III веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу. Задатак му је био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато је био осуђен на смрти и избоден копљима од стране римских војника почетком IV века. У народу овај датум се означава и као хајдучки растанак, али и доба године када почиње зима. По народном веровању, ако пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, ако је облачно чека нас топла зима, а ако је ведро, пред нама је оштра зима.
На основу сачуваних историјских извора, археолози и други истраживачи тврде да је Свети Димитрије свој земаљски живот окончао у Сремској Митровици где је службовао као царски војник и погубљен због исповедања хришћанске вере. Одатле је његово тело пренето и сахрањено у Солуну.
По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава.
У ликовној збирци Муеја „Рас“ налази се икона Светог Димитрија, на којој је Свети Димитрије приказан као младић са смиреним изразом лица и тела који јаше на коњу и пробада копљем цара Калојана. Композиција је прилично ошећена па је тешко препознати детаље на икони.
Датовање: 18. век
Техника: темпера на дрвету
Димензије: 19,6 х 18,3 х 1,5 цм
_______________________________
Mitrovdan je pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovjedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru. Praznik svetog velikomučenika Dimitrija, obiljžen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.
Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski rođen u Solunu u III vijeku nove ere, gde je postavljen na očevo mjesto za vojvodu. Zadatak mu je bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato je bio osuđen na smrt i izboden kopljima od strane rimskih vojnika početkom IV vijeka. U narodu ovaj datum se označava i kao hajdučki rastanak, ali i doba godine kada počinje zima. Po narodnom verovanju, ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je vedro, pred nama je oštra zima.
Na osnovu sačuvanih historijskih izvora, arheolozi i drugi istraživači tvrde da je Sveti Dimitrije svoj zemaljski život okončao u Sremskoj Mitrovici gdje je službovao kao carski vojnik i pogubljen zbog ispovjedanja hrišćanske vere. Odatle je njegovo telo prenijeto i sahranjeno u Solunu.
Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava.
U likovnoj zbirci Mueja „Ras“ nalazi se ikona Svetog Dimitrija, na kojoj je Sveti Dimitrije prikazan kao mladić sa smirenim izrazom lica i tijela koji jaše na konju i probada kopljem cara Kalojana. Kompozicija je prilično ošećena pa je teško prepoznati detalje na ikoni.
Datovanje : 18. vek
Tehnika : tempera na drvetu
Dimenzije : 19,6 h 18,3 h 1,5 cm
