Page 91 - Zbornik 27
P. 91

92                           Emina Ze~evi}                      NZ27/2003


                         |utim, variraju i u proseku su ne{to mawi — osim jedne zdele iz \ur|evih
                         Stupova sa pre~nikom od 18 cm, svi ostali ne prelaze 15 cm.
                               Sve zdele ovog oblika su ukra{ene na isti na~in, gle|osane su i kra-
                         si ih ornament izveden u tehnici slikanog sgrafita. Zdele se najpre pota-
                         paju u engobu dok su jo{ vla`ne, a zatim se urezuje motiv, {estarom ili ru-
                         kom uz pomo} nekakve tanke alatke u vidu stila. Posude se potom su{e i pe-
                         ku, a onda se vr{i slikawe u vi{e boja (zelena, `uta i oker, i mrka ili cr-
                         na kojom se nagla{ava urez). Nakon oslikavawa cela povr{ina se prevla~i
                         prozirnom glazurom koja na ovim zdelama ima uglavnom `u}kastozelen-
                         kast ton. Na kraju se posude po drugi put peku.
                               Dr{ke ovih zdela mogu imati razli~ite oblike. U osnovi je to uvek
                         polukrug ili trougao, ali kako oblik dr{ke prakti~no defini{e oblik
                         wene spoqne ivice to ih u tom smislu mo`emo tretirati kao vi{e~lane.
                         Zato se ~ini prikladnom podela na jednodelne, ili vi{e~lane — dvodelne,
                         uglavnom trodelne, retko petodelne, raznoliko oblikovane (T. £H). Jedno-
                         delne dr{ke su u najve}em broju polukru`nog (jezi~astog) oblika koje se
                         opet me|usobno razlikuju prema {irini i liniji spoqne ivice, i veoma
                         retko trougaonog oblika. Trodelne/tro~lane su, dakle, u osnovi trougao
                         ili polukrug sa sredi{wim, ne{to ve}im delom koji je polukru`an ili
                         ravno zase~enih strana koje formiraju trouglove i rombove. Veoma mali
                         broj dr{aka nije ukra{en.
                               Ve}ina poznatih primeraka dr{ki su ukra{eni ornamentom kon-
                         centri~nih krugova, re|e samo kruga. Motiv koncentri~nog kruga je pri-
                                                                                             30
                         mewen na dr{kama i trbusima i zdela i kr~aga, ve} od kraja 13. stole}a. U
                         razli~itim kulturama, religijama i filozofijama, pojam kruga ima vi{e-
                         struka simboli~na svojstva i smatra se temeqnim simbolom, uz krst i kva-
                         drat, dok koncentri~ni krugovi predstavqaju stupweve `ivota, stvorenu
                                    31
                         hijerarhiju. Krug, uop{te, predstavqa jedan od elemenata stila koji vla-
                         da u lokalnoj proizvodwi trpezne keramike u Srbiji u 14. i 15. veku. Izra-
                         |en je pomo}u {estara, od koga se obi~no sa~uva trag u glini u vidu udubqe-
                         ne ta~ke u centru kruga, uglavnom u dvojnoj tehnici — kombinovawem ure-
                         zivawa (sgrafita) sa slikawem u razli~itim bojama. Ovaj motiv na dr{ka-
                         ma na{ih zdela je ponekad kombinovan sa nekim drugim ornamentom, kao
                         {to je to slu~aj sa dr{kom zdele iz Gradca. Na trodelnoj, fragmentarno
                         o~uvanoj dr{ci, naime, u sredi{wem polukru`nom delu dr{ke uz krug se
                         pojavquje i urezan motiv hri{}anske simbolike — riba sa udicom. Na
                         trodelnoj dr{ci iz Stala}a u krug je urezana petolisna rozeta. Neobi~no
                         je to da je isti motiv i gotovo jedini sgrafito ornament primewen na spoq-


                         30  O pojavi i razvoju motiva koncentri~nog kruga na keramici videti {ire u: Bajalo-
                             vi}-Haxi-Pe{i} 1981, 81–83 i Ista, 1979, 471–475.
                         31  Chevalier, Gheerbrant 1989, 320–324.
   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96