Page 46 - Zbornik 27

NZ27/2003 DARDANCI U PREDRIMSKO DOBA 47

najezde Kelta od 279. g. verovatno dr`ali i Ju`nomoravski region. Epizo-
da sa dardanskim kraqem i Keraunom otkriva nam Dardance kao veliku
vojnu silu koja je ve} bila u stawu da osvoji pomenuti prostor, tim pre {to
su Kelti, na povratku sa Delfa pro{li kroz teritoriju Dardanije gde su
79
bili masovno hvatani na poqima i istrebqeni. To bi bila druga etapa
dardanske ekspanzije. (karta 3).
Tre}a etapa {irewa Dardanaca odigrala se posle keltske najezde.
Kako je istakla Papazoglu, Dardanci su se brzo oporavili i po{li u nova
osvajawa. Negde oko sredine £££ veka datuje se wihov prodor prema severu,
ka Pomoravqu, osvajaju}i prostor koji su nastawivali Autarijati i Tri-
bali. (karta 4) Sve ovo moralo se dogoditi u toku £££ veka, jer krajem ovoga i
u prvim decenijama ££ veka Dardanci predstavqaju veliku i stalnu opa-
snost za Makedoniju. Na ovo vreme odnosi se podatak Agatarhida sa Kni-
dosa da je u Dardaniji bilo qudi koji su imali po 1.000 pa i vi{e robova,
80
dula, {to zna~i da je Dardanija predstavqala veliku silu u pogledu teri-
torije, kao i politi~ke i vojne organizacije.
Problem etnogeneze Dardanaca bi}e i daqe predmet nau~nih istra-
`ivawa. Interpretacija podataka iz anti~kih izvora mo`e uticati na do-
no{ewe zakqu~aka ve} prema li~nom ube|ewu, kao {to se i do sada pokaza-
lo. Me|utim, sva sredstva jo{ uvek nisu iskori{}ena, a nova otkri}a mogu
doneti neo~ekivana iznena|ewa. Mo`da }e jednog dana arheolo{ka ispi-
tivawa doprineti boqem sagledavawu i osvetqavawu sveukupne slike kul-
turnog i duhovnog `ivota populacija koje su naseqavale prostor rimske
provincije Dardanije, ~ime }e biti omogu}eno sigurnije tipolo{ko i
hronolo{ko razgrani~ewe materijalnih ostataka i wihove pravilnije
atribucije. U tom smislu novi epigrafski i numizmati~ki nalazi mogu
biti od presudnog zna~aja. Ovaj tekst je na{e vi|ewe problema koji iznosi-
mo sa `eqom da poslu`i budu}im istra`ivawima.

79 Diod. XXII, p. 302, prema: F. Papazoglu, Plemena, 212.
80 Vidi nap. 60.