Page 366 - Zbornik 27

NZ27/2003 381

ve: u @abrenu (Nema~ka) i u Rasnu (Italija) i gledao kako pristi`u kolo-
ne izbeglica iz pravca Bijelog Poqa i Pqevaqa, pred ~etnicima Pavla
\uri{i}a i iz isto~ne Bosne, pred ~etnicima Dra`e Mihajlovi}a.
Gledao je smewivawa vojski i prilago|avawa naroda.
A u prvim danima slobode, 1945. godine, sa jo{ nepunih petnaest go-
dina, Mesrur [a~i} je postao predsednik omladinske organizacije u selu.
Vodio je prve akcije prikupqawa ode}e za partizane. Omladinci su bili
»... puni zanosa, elana i smatrali su da ~ine pravu stvar, ono {to treba, za
na{e partizane, koji su nas pridobili, pesmama, pri~ama o svojim ideja-
ma« (str. 81).
Nastalo je vreme puno dilema. Nastale su parole: »Rad je stvorio ~o-
veka«, »Komesar je rekao da nema Boga i kvit«, »Ne}emo kraqa, ho}emo Ti-
ta — narod se pita«, »Svi na izbore«, »Nema odmora dok traje obnova!«
Po~ele su radne akcije. Drugovi i drugarice su obnavqali i izgra|ivali
zemqu. Mesrur je ve} bio u gimnaziji, zatim u u~iteqskoj {koli. ^esto je
odlazio na radne akcije. Uredno je vodio dnevnik, {to mu je, kasnije, poslu-
`ilo za obradu kwige »Vu~ji tragovi«.
@ivot ga je daqe odveo u vojsku, pa na u~iteqsku du`nost, a zatim na
slu`bu u sredwoj {koli u Sjenici, pa opet na u~ewe, ovog puta na Vi{oj pe-
dago{koj {koli u Kragujevcu. @ivot profesora [a~i}a je bio bogat: ra-
stao je sa rastom Jugoslavije, a weno prvo »pucawe po {avovima« bolno je
odjekivalo u wemu i 1968, i 1974, i 1981. i 1987, 1988, 1989, 1990, 1992, 1993,
1995. i kasnije, sve do smrti, 2003. godine.
»Sve se izmenilo, stumbalo: vreme, qudi, interesi... na ovim na{im
prostorima sve se izme{alo« (335). »... Sve neki krugovi: u prirodi, u `i-
votu, dru{tvu, procesima, qudskom mi{qewu... « (376).
»... I moja Pe{ter i qudi u woj, svi imaju svoje krugove. Pored onih
op{tih, zajedni~kih oni imaju krugove u `ivotu, krugove u snegu i bespu}u,
krugove na glavi — bele {alove, krugove muka i bezizlaza, tragove gladnih
divqih `ivotiwa; {eva u letu, gavranova, orlova le{inara, komita, lopo-
va, ba{ibozluka, paravojnika, samozvanih vo|a... najamnika... Krugovi,
krugovi...« (336).
Takvi su i vu~ji tragovi! I sam profesor Mesrur [a~i} je imao
svoje krugove: kretao se on od @abrena do Rasna, pa nazad u krug, od @abre-
na do Duge Poqane, pa opet u krug, od Poqane do Dra`evi}a, od @abrena
do Sjenice, od Poqane do Novog Pazara, od Pazara do Pri{tine, od Pri-
{tine do Novog Pazara... A u mislima je uvek bio u @abrenu, ponovo je go-
vorio o junacima iz svog `ivota, svojoj Bikni, svim `ivima i davno umr-
lima, te je svoje delo ostavio generacijama {to dolaze... neka na tome delu
shvate svoje krugove, neka ne gaze vu~je tragove i neka ka`u: »Daleko bilo,
ne povratilo se, daj Bo`e narodu sre}e, mira i napretka!«