Page 364 - Zbornik 27
P. 364

IN MEMORIAM














                                     MESRUR [A^I]
                                          (1930–2003)

                               Kada sam 1996. godine prvi put dobio rukopis Mesrura [a~i}a za
                                               1
                         kwigu »Vu~ji tragovi« nisam ni sawao da }u pisati recenzije i prikaze
                         vi{e wegovih rukopisa, a pogotovu ne da }u u tako bliskoj budu}nosti pi-
                         sati i IN MEMORIAM cewenom drugu i prijatequ. Mesrura [a~i}a sam
                         upoznao kao u~enik U~iteqske {kole u Novom Pazaru. Bio je to profesor
                         za koga smo `alili {to nam ne predaje, jer smo svi bili svedoci da su wego-
                         vi |aci boqe znali matematiku i veseliji izlazili iz u~ionice. Bio je ta-
                         ~an u zadacima, ta~an u pokretima, odmeren u govoru i pona{awu. Delovao
                         je uvek kao ~ovek iz naroda, ali veoma u~en. Svim u~enicima je ostao u dra-
                         goj uspomeni i uvek slu`io kao primer za ugled.
                               Iz rukopisa wegove prve kwige »Vu~ji tragovi« video sam da je on
                         progovorio jezikom svog naroda, da je ovom kraju »udahnuo« du{u i na sce-
                         nu izveo brojne junake ~ije su sudbine ispreplitane, ba{ onako kako se to
                         vekovima doga|alo. Tada sam ga primio nekako druga~ije, u~enije... Za`a-
                         lio sam {to wegove rukopise nisam ~itao za lektiru, jo{ u toku {kolova-
                         wa i {to ga nisam upoznao na kwi`evnim ve~erima davnih {ezdesetih...
                         Siguran sam da bi ga hvalio i sam ]amil Sijari}. Tada sam svoje impresije
                         o »Vu~jim tragovima«, izme|u ostalog, ovako predstavio:
                               »^itati kwigu Mesrura [a~i}a to zna~i popeti se na visoku Pe-
                         {ter, udisati pe{terske ~istine i okom milovati pe{terske {irine, sa
                         blagim strahom u du{i od uvek prisutnih vu~jih tragova. To je kao kada
                         upoznate mudrog ~oveka, sina ~uvenog imama i kao da mu prodrete u dubinu
                         du{e, u blagu narav i bistre o~i koje sve vide, sve bele`e i pamte i dugo, du-
                         go u sebi nose... To je kao da idete s wim kroz obe `abrenske mahale i zase-
                         lak Petrovo Poqe i pewete se na Homar i Suhovaru, pa ~ak i na Ninaju,
                         odakle puca pogled sve do Tare na jednoj i Kopaonika na drugoj strani, gle-



                         1   Mesrur [a~i}, Vu~ji tragovi, Mrqe{, Beograd, 1996. godine — memoarska bele`ewa,
                             recenzenti: dr Sait Ka~apor i mr Hivzo Golo{.
   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369