Page 364 - Zbornik 27
P. 364
IN MEMORIAM
MESRUR [A^I]
(1930–2003)
Kada sam 1996. godine prvi put dobio rukopis Mesrura [a~i}a za
1
kwigu »Vu~ji tragovi« nisam ni sawao da }u pisati recenzije i prikaze
vi{e wegovih rukopisa, a pogotovu ne da }u u tako bliskoj budu}nosti pi-
sati i IN MEMORIAM cewenom drugu i prijatequ. Mesrura [a~i}a sam
upoznao kao u~enik U~iteqske {kole u Novom Pazaru. Bio je to profesor
za koga smo `alili {to nam ne predaje, jer smo svi bili svedoci da su wego-
vi |aci boqe znali matematiku i veseliji izlazili iz u~ionice. Bio je ta-
~an u zadacima, ta~an u pokretima, odmeren u govoru i pona{awu. Delovao
je uvek kao ~ovek iz naroda, ali veoma u~en. Svim u~enicima je ostao u dra-
goj uspomeni i uvek slu`io kao primer za ugled.
Iz rukopisa wegove prve kwige »Vu~ji tragovi« video sam da je on
progovorio jezikom svog naroda, da je ovom kraju »udahnuo« du{u i na sce-
nu izveo brojne junake ~ije su sudbine ispreplitane, ba{ onako kako se to
vekovima doga|alo. Tada sam ga primio nekako druga~ije, u~enije... Za`a-
lio sam {to wegove rukopise nisam ~itao za lektiru, jo{ u toku {kolova-
wa i {to ga nisam upoznao na kwi`evnim ve~erima davnih {ezdesetih...
Siguran sam da bi ga hvalio i sam ]amil Sijari}. Tada sam svoje impresije
o »Vu~jim tragovima«, izme|u ostalog, ovako predstavio:
»^itati kwigu Mesrura [a~i}a to zna~i popeti se na visoku Pe-
{ter, udisati pe{terske ~istine i okom milovati pe{terske {irine, sa
blagim strahom u du{i od uvek prisutnih vu~jih tragova. To je kao kada
upoznate mudrog ~oveka, sina ~uvenog imama i kao da mu prodrete u dubinu
du{e, u blagu narav i bistre o~i koje sve vide, sve bele`e i pamte i dugo, du-
go u sebi nose... To je kao da idete s wim kroz obe `abrenske mahale i zase-
lak Petrovo Poqe i pewete se na Homar i Suhovaru, pa ~ak i na Ninaju,
odakle puca pogled sve do Tare na jednoj i Kopaonika na drugoj strani, gle-
1 Mesrur [a~i}, Vu~ji tragovi, Mrqe{, Beograd, 1996. godine — memoarska bele`ewa,
recenzenti: dr Sait Ka~apor i mr Hivzo Golo{.