Page 365 - Zbornik 27

380 NZ27/2003

daju se plavetnila Komova, a vidi se i Javor i @qeb i uvek }udqiva Mokra
Gora, {to zaklawa Kosovske i Metohijske {irine. S wim se tada izla`ete
{ibawu vetrova {to igraju jurke izme|u Jadovnika, Golije i Ninaje, ki{a-
ma koje su ovde izda{ne i snegovima {to padaju pola godine.
Prosto se pitate, kao {to se u kwizi pitaju sveci i ~etiri velika
meleka: »Kako ovde `ive qudi« a odgovor se sam name}e: Kako je od Boga
ude{eno — lako, jer je za ove qude ovo najqep{i kraj na svetu.«
Iz ove kwige se gotovo u potpunosti mo`e upoznati `ivotni put,
vaspitno-obrazovni rad i dru{tveno-politi~ka aktivnost profesora Me-
srura [a~i}a. Ro|en je u @abrenu, op{tina Sjenica. To jesu »nebi{ine«
koje su napustili i Grci i Rimqani, povr{ice u kojima su ostajala zabije-
na rala, pustare na kojima jo{ stoje duvarine (me|u kojima i ona od ku}e u
kojoj su `iveli roditeqi Kara|or|a Petrovi}a, str. 23).
Surova klima odgaja ovde surove qude. Takva su dva glavna plemena u
@abrenu Gici}i i Ku~evi}i da ne zna{ koje je surovije. Zavadili su se i to
quto — pale su glave... (str. 16). Ne idu jedni drugima na svadbe, bajrame,
veseqa, xenaze... Dok su mali igraju se zajedno, a kada odrastu, gledaju se po-
preko i merkaju ko }e koga... (str. 16–17).
Nije ni Mesrur slu~ajno postao profesor Mesrur [a~i}. On je sin
[erifa efendije [a~i}a. Ko jo{ nije ~uo za [erifa efendiju [a~i}a,
on je svima neko dobro u~inio: ili je pisao hamajliju, ili na vodu u~io,
ili u~io iz kitaba, ili spravqao mehleme za rane, ili muslihunio... Sva-
kome za hair! Me|u hoxama prvi{, me|u znalcima arapskog jezika tako|e, a
me|u muslihunima — samo su Medo Fakovi} iz Ba}ice, mula Mano Hoxi}
iz ^ukota i Tahir [emovi} iz Rasna mogli biti ravni wemu. »Od wegovih
zapisa progovorila je Ganova k}er Hasna, lepotica, stasala za udaju, koja je
bila iznenada izgubila mo} govora...«
Mesrur je osnovnu {kolu u~io u dalekoj Dugoj Poqani. U tom mestu
je do`ivqavao svakojake zgode i nezgode i upoznao mo}ne, bogate i dovitne:
predsednike, trgovce, zanatlije...
Drugi svetski rat ga je zatekao u rodnom selu. O tome je u »Vu~jim tra-
govima« zabele`io: »Sve se vi{e {ire pri~e o naoru`avawu jedne i druge
nacionalnosti u selima na{e okoline. ^uje se za popa Selimira iz [ta-
vqa — vo|u ~etnika i za Bika Dre{evi}a iz Glogovika — vo|u naoru`ane
grupe Muslimana na podru~ju Delime|a i Melaja... Po~iwu prve ~arke i
ubistva, presretawa, pretwe, batinawa, otima~ine itd. Seqaci se pla{e
da idu u Sjenicu preko sela [tavqa i u Novi Pazar dolinom reke Qudske,
preko ^ift Hanova i Vu~ini}a. Iz opreznosti se koriste zaobilazni pu-
tevi, preko Ko{tan Poqa i Nik{i}a Potoka.« (str. 44).
Video je de~ak Mesrur paqewe sela — srpskih od strane Muslimana
i muslimanskih od strane Srba. Video je zbegove. Osetio je vreme u kome je
»... postao `ivot jeftiniji od fi{eka« (str. 52). @iveo je tada u dve dr`a-