Page 14 - Zbornik 27

14 Vesko Pajkovi} NZ27/2003

nosa i starosti wenih ~lanova. Na na{e podru~je dolazi sa zapadnih padi-
na Kopaonika i podru~ja Leposavi}a, severno od linije Pajsi Potok —
Izbice — Postewe — Sokolovica — Pusta Tu{imqa ka Ple{inu, nasta-
vqa se daqe u ju`ne obronke Golije i teritoriju Ra{ke i Ivawice.
Gorwejurska starost odre|ena je na osnovu nalaska fosila oko Lepo-
savi}a (amoniti: Lytoceras Liebigi, Phyloceras cf. orsini, Perisphintes cf. obsissus,
Lamelloptychus beyrichi i dr.). U okolini Trnavaca na|eni su Calpionella al-
pina i Calpionella eliptica (alge).
Op{ti profil dijabaz-ro`na~ke formacije sastoji se od magmat-
skih, sedimentnih i retko metamorfnih ~lanova. Magmatski ~lanovi su
dijabazi, spiliti, melafiri i gabrovi. Sedimenti su glinci, laporci, la-
poroviti kre~waci, pe{~ari, ro`naci, bre~e i konglomerati. Metamorf-
ni su mermeri i amfiboliti. Wen odnos prema susednim stenama je tekton-
ski u najve}em broju slu~ajeva.
Dijabaz-ro`na~ka formacija nema normalnu superpoziciju, retki
su kontinuiteti me|u slojevima, ~esti hladni kontakti. Naro~ito je ka-
rakteristi~an haoti~an raspored blokova, kako za magmatske, tako i sedi-
mentne ~lanove. Me|u wima poseban zna~aj imaju oni u kojima se javqaju
ultramafiti. ^esti su i serpentiniti, utisnuti dijapirskim kretawima
du` razlomnih zona.
Usled ovakvih odlika dijabaz-ro`na~ka formacija se naziva i me-
lan`om — me{avinom razli~itih stena dovedenih u su`en prostor podvod-
nim klizawem blokova. Ona je nastala na podru~ju vrlo labilnog dela ze-
mqine kore u zoni podmorskog delovawa morske vode, uz me{awe tektonski
prera|enih ultramafita i sna`ne submarinske izlive lave koji su se de{a-
vali uz sedementaciju a u predpodru~ju, izme|u ogromnih kontinentalnih
blokova, usled ~ega je nemogu}e otkriti odre|ene zakonitosti u prostirawu.
Vrlo komplikovane odnose unutar formacija poremetio je kasniji
tektonizam i uvek prisutno povr{insko raspadawe.
Pre oko 140 miliona godina, krajem gorwe jure, na{i tereni pripa-
daju ponovo kopnu koje traje sve do gorwe krede kada dolazi do towewa
usled jakih pokreta i formirawa plitkog mora u takozvanom Novopazar-
skom sinklinorijumu koji se od Kosova pru`a ka Rado~elu i Ivawici.
Najpre se stvaraju konglomerati i konglomerati~ne bre~e debqine
oko 30 m. Iznad wih se nalazi serija izgra|ena od masivnih sprudnih
kre~waka sa rudistima. Na|eni su fosili: Hippurites atheniensis, Hippurites
cornvaccinum Kühn i drugi. Debqina ovog kre~wa~kog ~lana iznosi od 30
do 100 metara. Pored rudi{ta i danas mo`emo na}i ostatke morskih plit-
kovodnih organizama: {koqski, pu`eva, korala i dr. u ostewacima Znu{e,
Babre`a, Ohoqa, Lukocrijeva, Varevskog kr{a i Raj~inovi}a gde ih po-
krivaju vulkaniti a zatim se opet javqaju kod Tewkova, Svilanova, Kova-
~eva (^ekovi}a vodenice) i drugih lokaliteta.