Page 10 - Zbornik 27

10 Vesko Pajkovi} NZ27/2003

periodi ordovicijuma. Prema na{im pretpostavkama, to se desilo vrlo
davno, mo`da pre ne{to mawe od 500 miliona godina, usled jakih sila —
tektonskih pokreta koji su uzrokovali towewe svakako {ireg terena od
onog u kojem se ove stene nalaze i formirawa jednog morskog basena (~ija se
dubina ~esto kolebala) u kojem su talo`eni najpre krupnozrni sedimenti,
valutice i {qunkovi a onda zatim i peskovi, gline, laporci i kre~waci.
Istovremeno, u ovu potolinu — geosinklinalu, du` dubokih razloma, iz
Zemqine unutra{wosti dolazi do kretawa bazi~nih magmi i izlivawa di-
jabaznih stena i proboja gabra i pojave wihovih tufova.
Nakon ovih doga|aja, du` dubokih dislokacija dolazi do kretawa
navi{e ultrabazi~nih magmi i obrazovawa tzv. ultramafitskog komplek-
sa koji ~ine harcburgiti, duniti, sasvim retko lerzoliti i pirokseniti.
Kao produkti alteracija (izmena) primarnih silikata javqaju se prelazi
ovih stena u serpentinite, kao produkte transformacije. Ove stene obrazu-
ju gotovo jednu neprekidnu zonu jugoisto~nog planinskog pojasa Golije kao
i severne delove Rogozne. Wihovi kontakti sa drugim stenama su nastali
uglavnom tektonski, nosioci su rude hromita, ~ijih je pojava na na{em te-
renu zabele`eno vi{e, tako|e sadr`e i pojave magnezitske rude i azbesta.
Kasnije u toku karbona (pre oko 350 miliona godina) u toku hercin-
ske orogeneze, ovaj teren biva zahva}en regionalnim metamorfizmom, pod
uticajem pove}ane temperature koja dovodi do prekristalizacije i pretva-
rawa gabrova, dijabaza i wihovih tufova a tako|e i sedimentnih stena u
amfibolitske {kriqce, amfibolite, epidot-aktinolitske i muskovitske
{kriqce, kvarcite i mermere, gnajseve i biotitske {kriqce.
U toku karbona je tako|e stvarana serija nisko metamorfisanih
{kriqaca, gde su najzastupqeniji filiti, albit, hloritaktinolitski
{kriqci i kvarciti, metamorfisani pe{~ari i kre~waci u kojima su na-
|eni fosili doweg i sredweg karbona. Zastupqeni su i hloritski {kriq-
ci i argilosisti.
Karbon je razvijen na Mokroj Gori, Rogozni i Goliji a ima ga i na
gradskom podru~ju Novog Pazara, u dolinama Qudske i De`evske reke (gor-
wi tok).
Tokom jedne faze hercinske orogeneze tokom karbona dolazi do uti-
skivawa granodiorita na Rogozni. To su ipak mawi proboji. Jedan od pro-
boja nalazi se u selu Orqe (plagiogranit). Nesumwivo je da su ovi proboji
znatno ve}i nego {to to pokazuju izdanci, wih erozija jo{ uvek nije u ve}oj
meri iznela na povr{inu.
Na ovom terenu nedostaju sedimenti iz perma {to zna~i da je nastalo
kopno, da bi se po~etkom doweg trijasa opet pojavilo plitko more (pre 227
miliona godina).
Dowi trijas po~iwe prelaznim slojevima koji predstavqaju hori-
zont izme|u perma i trijasa. ^ine ih kvarcni pe{~ari, konglomerati i bre~e.