Page 16 - Zbornik 27

16 Vesko Pajkovi} NZ27/2003

Dubina ovog plitkog mora bila je do 50 metara a ono biva izlo`eno
dejstvu talasa, plime i oseke, vodenih struja, bogato svetlom i toplotom,
usled ~ega se razvija bujan svet algi i drugih biqaka, koje omogu}avaju eg-
zistenciju bogatog `ivotiwskog sveta, ~ije okamewene ostatke danas nala-
zimo u izobiqu. Dno mora u po~etku pokrivaju komadi kamewa (koji poti~u
iz okolnih planina) u vidu pojasa {irine do nekoliko kilometara.
Gorwokredno (senonsko) more po~iwe se postepeno produbqavati
(talo`e se laporoviti crveni i sivi kre~waci) u kampanskom katu gorwe
krede, sa bogatom faunom globotrunkana. Temperatura vode u ovom moru
bila je znatno ve}a nego danas u Mediteranu. Laporoviti kre~waci prela-
ze u laporce u mastrihtu, da bi se kasnije formirala ritmi~ka serija sloje-
vitih pe{~ara, laporaca i glinaca nazvana fli{. Zatim se more produ-
bquje, reke sa kopna donose uz morske talase izlomqeni stenoviti materi-
jal u priobalnom pojasu tzv. {elfu. Pod uticajem tektonskih pokreta do-
lazilo je do uzdizawa i spu{tawa ovog terena i do vrtlo`nih kretawa pod
uticajem talasa, zemqotresa, periodi~nih i sezonskih klimatskih prome-
na i kretawa ovog natalo`enog materijala ka dubqim delovima mora.
Na ovaj na~in se formirao Novopazarski fli{ — cikli~na smena slo-
jeva pe{~ara, laporaca i glinaca (»tocila{a i kri`a« — narodni izraz)
u slojevima debelim od nekoliko cm do 25 cm, ukupne debqine od 350 do 400
metara na podru~ju Belanske, Znu{e, Babre`a, Trnave, podru~ju grada No-
vog Pazara, Dojevi}ima, De`evi i Sudskom Selu, [arowama i Vranovini.
Sredwi horizont fli{a ~ine laporovito-peskovite partije koje na-
vi{e prelaze u slojevite pe{~are. Nalaze se u okolini Kosuri}a, Boturo-
vine, Vojni}a kao i Musinoj Livadi i Kaludri. Debqina sredweg horizon-
ta fli{a je oko 300 metara.
Gorwi horizont fli{a stvaran je u sredwem i gorwem mastrihtu (pre
oko 80 miliona godina). Wegova debqina je oko 250 metara i ~ine ga ube-
dqivo vi{e zastupqeni pe{~ari.
Cela fli{na serija sadr`i bogatstvo sedimentnih tekstura (trago-
vi vu~ewa, utiskivawa, usecawa i vrtlo`ewa, tragove talasawa koje i da-
nas mo`e zainteresovani posmatra~ na}i na povr{inama sloja kamena
(»tocila{a i kri`a«).
Slojevi gorwe krede u okolini Novog Pazara ubrani su u vidu jednog
ulegnu}a — sinklinorijuma. Wegovo ju`no i jugozapadno krilo je mirno a
severno i severozapadno je vrlo razlomqeno usled jakih potisaka koji su
dolazili sa severoistoka, verovatno u toku doweg miocena, pre oko 10 mi-
liona godina.
U juri kao i kredi i kod nas su, verovatno kao i u drugim zemqama,
`iveli ogromni gmizavci — dinosaurusi; mogu}e je da se jednog dana wi-
hovi ostaci na|u i ovde, ispod sedimenata gorwe jure i gorwe krede, kada je
na{ teren bio kopno. Dinosaurusi su krajem krede potpuno izumrli iz ne-