Page 7 - Zbornik 27
P. 7
Vesko Pajkovi} UDK 550.93(497.11)
Beograd
STAROST TERENA U NOVOM PAZARU I OKOLINI
Prilog izu~avawu geolo{ke gra|e
Stare Ra{ke (Novopazarskog Sanxaka)
Odre|ivawe starosti stena vrlo je slo`en i te`ak posao imaju}i u
vidu da su podaci o zbivawima u geolo{koj pro{losti sa~uvani jedino u
stenama Zemqine kore. Prema prirodnom zakonu dowi sloj je stariji od
gorweg, ukoliko nisu naknadno poreme}eni.
Pouzdaniji podaci su okameweni ostaci `ivotiwa i biqaka koji su
dospeli u sedimente u vreme wihovog talo`ewa. Neke vrste su `ivele u
pro{losti kratko vreme, a neke, opet, su se odr`ale od najstarijih vremena
pa sve do danas. Iako ova osnovna na~ela odre|ivawa relativne starosti
omogu}uju da izvedemo zakqu~ke o geolo{koj pro{losti, ve} dugo vremena
se poku{ava na}i metoda kojom bi se mogla odrediti i apsolutna starost
pojedinih stena zemqine kore.
Nakon otkri}a radioaktivnosti (negde 1906. godine) R. J. Strat, a
kasnije i lord Rejli, prou~avawem prirodnih izotopa i produkata wiho-
vog raspadawa prona{li su ve}i broj metoda pomo}u kojih se poku{avala
odrediti apsolutna starost pojedinih stena litosfere. Zna~ajno je bilo
otkri}e da je brzina raspadawa radioaktivnih elemenata stalna i da su
krajwi produkti raspada anaktivni, te da se mo`e odrediti radioaktivno
ishodi{te. To je mogu}e ako se zna brzina raspadawa ishodi{nog izotopa
(ili poluvreme raspada) koje ozna~ava period u kojem se od bilo koga broja
radioaktivnih atoma raspadne polovina. Tako je za radijum poluvreme
raspada 1622 godine, za izotop urana U 232 4468 miliona godina, za torijum
132
(Th ) 13900 miliona godina itd.
Upore|ivawem radioaktivnog izotopa i produkta raspada mo`e se
na toj osnovi izra~unati koliko vremena traje taj radioaktivni proces.
U po~etku se mislilo da su ove metode ta~ne, ali kasnije se uvidelo
da postoje mnoge pogre{ke te se ni tim, na prvi pogled ta~nim, metodama
nije mogla odrediti ta~nija starost.
Olovna metoda se zasniva na radioaktivnom raspadawu urana i to-
rijuma a kao krajwi produkti nastaju olovo i helijum, ali je te{ko odredi-
ti proporcije izme|u izotopa wihovih produkata raspadawa i vremena po-
trebnog za proces. To daje samo pribli`ne brojke. Mineral kao krajwi
produkt je mogao nastati i kasnijim promenama u steni.