Page 7 - Zbornik 27
P. 7

Vesko Pajkovi}                                          UDK 550.93(497.11)
                         Beograd






                              STAROST TERENA U NOVOM PAZARU I OKOLINI
                                           Prilog izu~avawu geolo{ke gra|e
                                        Stare Ra{ke (Novopazarskog Sanxaka)

                               Odre|ivawe starosti stena vrlo je slo`en i te`ak posao imaju}i u
                         vidu da su podaci o zbivawima u geolo{koj pro{losti sa~uvani jedino u
                         stenama Zemqine kore. Prema prirodnom zakonu dowi sloj je stariji od
                         gorweg, ukoliko nisu naknadno poreme}eni.
                               Pouzdaniji podaci su okameweni ostaci `ivotiwa i biqaka koji su
                         dospeli u sedimente u vreme wihovog talo`ewa. Neke vrste su `ivele u
                         pro{losti kratko vreme, a neke, opet, su se odr`ale od najstarijih vremena
                         pa sve do danas. Iako ova osnovna na~ela odre|ivawa relativne starosti
                         omogu}uju da izvedemo zakqu~ke o geolo{koj pro{losti, ve} dugo vremena
                         se poku{ava na}i metoda kojom bi se mogla odrediti i apsolutna starost
                         pojedinih stena zemqine kore.
                               Nakon otkri}a radioaktivnosti (negde 1906. godine) R. J. Strat, a
                         kasnije i lord Rejli, prou~avawem prirodnih izotopa i produkata wiho-
                         vog raspadawa prona{li su ve}i broj metoda pomo}u kojih se poku{avala
                         odrediti apsolutna starost pojedinih stena litosfere. Zna~ajno je bilo
                         otkri}e da je brzina raspadawa radioaktivnih elemenata stalna i da su
                         krajwi produkti raspada anaktivni, te da se mo`e odrediti radioaktivno
                         ishodi{te. To je mogu}e ako se zna brzina raspadawa ishodi{nog izotopa
                         (ili poluvreme raspada) koje ozna~ava period u kojem se od bilo koga broja
                         radioaktivnih atoma raspadne polovina. Tako je za radijum poluvreme
                         raspada 1622 godine, za izotop urana U 232  4468 miliona godina, za torijum
                            132
                         (Th ) 13900 miliona godina itd.
                               Upore|ivawem radioaktivnog izotopa i produkta raspada mo`e se
                         na toj osnovi izra~unati koliko vremena traje taj radioaktivni proces.
                               U po~etku se mislilo da su ove metode ta~ne, ali kasnije se uvidelo
                         da postoje mnoge pogre{ke te se ni tim, na prvi pogled ta~nim, metodama
                         nije mogla odrediti ta~nija starost.
                               Olovna metoda se zasniva na radioaktivnom raspadawu urana i to-
                         rijuma a kao krajwi produkti nastaju olovo i helijum, ali je te{ko odredi-
                         ti proporcije izme|u izotopa wihovih produkata raspadawa i vremena po-
                         trebnog za proces. To daje samo pribli`ne brojke. Mineral kao krajwi
                         produkt je mogao nastati i kasnijim promenama u steni.
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12