Page 192 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

192 A. Каљанац, Ј. Хаџихасановић, М. Туркмановић, Студија случаја: употреба...

у остатку натписа. Са друге стране, остаје отворена могућност да је овај део
настао као касније оштећење дајући на крају изглед који би асоцирао на знак
Р. Но, с обзиром да таква анализа није представљала циљ овог рада, њу је не-
опходно оставити за будућа времена уз констатацију да је велика вероватноћа
да је до ове деформације дошло од стране мајстора који је радио на натпису.
Други битан детаљ у оквиру десног дела речи ПЛАР јесте то да је у ранијем
графичком приказу знак А идентификован без средње греде као Ʌ, а не А
(Слика 8). Међутим, као што је видљиво на Сликама 9 и 10, ова линија је рела-
тивно јасно уочљива, те је могуће да се ради о томе да је била изведена нешто
плиће спрам остатка слова, па је и њена ерозија више изражена смањујући јој
директно и уочљивост при читању. Друга могућност је да је ова линија на-
стала као коинциденција с обзиром да је евидентирано и ситно оштећење уз
само слово које се пружа у њеном смеру као линија пукотине, те да се не ради
о наменској изведби ове линије од стране клесара. Трећа ствар која се може
уочити јесте поступак рада код последњег слова Р у другом реду (Слике 9 и
10). Наиме, под одређеним угловима расвете могуће је приметити поступак
рада клесара током израде слова Р. Клесар је прво направио тело слова П, на
које је као последњи потез додана коса линија, која почиње нешто тање од
полукруга, па се појачава како иде према доле сугеришући на усредсређеност
клесара да не направи грешку. Уз помоћ резултата добијених RTI техником, у
овом случају је могуће пратити цели ток израде слова.

Слика 4. Снимак натписа добијен RTI техником