Page 9 - Zbornik 39

Ема Миљковић УДК 94(497.11)”14”
Катедра за оријенталистику 94:314.117(497.11)”1455”
Филолошки факултет 94(560-89)”1455”
Универзитет у Београду

ТИМАРСКИ СИСТЕМ НА КРАЈИШТУ ИСА-БЕГА
ИСХАКОВИЋА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1455. ГОДИНЕ)

Апстракт: Збирни попис хасова Иса-бега Исхаковића и тимара његових
људи, ешкинџија (спахија) и мустхафиза, у вилајетима Јелечу, Звечану,
Никшићу, Ходиђеду, Сјеници, Расу, Скопљу и Тетову завршен је 9–18.
маја 1455. године. Заузимајући поједине области у Македонији и Србији,
Турци су их претворили у своја крајишта и поверавали крајишницима
са ширим овлашћењима. У крајиштима је била концентрисана војна и
цивилна власт. Најбољи пример таквог организовања је крајиште Иса-
бега Исхаковића, било да се ради о двоструком или троструком типу
поседа. Овај попис је подељен на 12 целина. Прву целину чине хасови Иса-
бега Исхаковића, који су се састојали од прихода насеља из поменутих
области, а који су – без прихода од Скопља – износили 763.000 акчи. У
раду су приказане све целине пописа овог крајишта из 1455. године.

Кључне речи: попис, Иса-бег Исхаковић, крајиште, нахија, вилајет,
тимар, акча, насеља, село

Османска држава је још у својој анадолској фази била организована у
уџеве тј. војна крајишта, у којима је била остварена максимална концентрација
војне и управне власти. Она се огледала кроз вишеслојно поседовање тимара
и кроз установу феудалних штићеника, робова, везаних за личност крајишког
старешине. Крајиште Иса-бега Исхаковића представља типичан пример таквог
организовања где се Иса-бег јавља на горњем степену поседовања, а на другом
степену чланови његове породице или његови феудални штићеници, што је
двостепени тип поседа; код тростепеног типа поседа на првом месту се јавља
Иса-бег, на другом месту његови крупни штићеници који заузимају положај
субаше и сл., док су на најнижем степену обични штићеници Иса-бега. Највећи
број тимара са двостепеним и тростепеним уживањем је 1455. године убележен
у нахији Калканделен (Тетово), док је нахија Сјеница улазила у састав поседа
самог заповедника крајишта, те се у њеним оквирима такви односи не уочавају. 1

1 H. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića, Zbirni katastarski popis iz 1455.godine, Sarajevo
1964: Orijentalni Institut, 3-116.