Page 11 - Zbornik 39
P. 11

39/2016             ТИМАРСКИ СИСТЕМ НА КРАЈИШТУ..                    11

               који су били дунђери и служили одржавању града Јелеча; села Шумиљ, који
               су као дунђери, стрелари и самострелари служили у граду Звечану; Дедино,
               који су снабдевали Звечан луковима; становници села Жажево и Рахово, који
               су били клесари,  и села Ахенгеран (Коваче), где су сви радили на одржавању
               тврђаве Звечан . У састав Иса-беговог хаса улазила је и нахија Сјеница.
                             6
                     У  састав  Иса-беговог  хаса  у  вилајету  Никшић  улазила  су  четири
               насељена и једно ненасељено село са 35 домова, две удовице и једним самцем,
               који су му доносили приход од 4.277 акчи.  Попису претходи напомена да се
                                                       7
               ради о влашком становништву, с тим што није јасно да ли са то односи на сва
               пописана насеља или само на прва три (Орлине, Отмичево и Штитарица),
               чији су приходи наведени збирно (2.752 акче). Приход од Крушева, јединог
               преосталог насељеног села убележеног у оквиру овог вилајета, износио је 525
               акчи, а у њему је живело пет породица. Укупан нијабет од вилајета Никшић
               износио  је  1.000  акчи.   У  сваком  случају,  очигледно  је,  као  и  у  сјеничкој
                                     8
               нахији, да фискалне обавезе који произилазе на основу влашког статуса нису
               у овој фази османског успостављања власти на Балкану детаљно разрађене.
                     Иса-бег је од вилајета Ходидјед уживао приход од 54.441 акче.  За разлику
                                                                            9
               од других области у саставу овог хаса где су поименично наведена насеља, за
               вилајет  Ходидјед  је  наведено  да  је  у  тој  области  наплаћиван  порез  од  куће,
               филурија,  иако  није  наведено  да  њено  становништво  ужива  влашки  статус.
               Може  се  претпоставити  да  то  представља  рефлекс  средњовековне  дажбине
               „дукат на кућу“, те да је и сам износ од 45.000 акчи   пренет из неког периода
                                                               10
               и да није било неопходно утврдити број насеља и број домаћинстава у њима. 11
                     У нахији Тилава је чак 40 насеља било у саставу хаса Иса-бега. За ову
               нахију је наглашено да припада земљи Павловића и да је већ од Исак-бегова
               времена држи Павловић у закуп за три стотине дуката (филурије),  што би
                                                                              12
               одговарало износу од око 10.000 акчи. Поименично је пописано 40 села са
               88 рајинских, 46 војнучких и 2 соколарске куће. На крају пописа ове нахије
               убележено је да приход на име филурије годишње износи 15.000 акчи, што
               значи да је износ повећан за готово 5.000 акчи у односу на Исак-бегово време. 13
                     У вилајету Калканделен Иса-бег је самостално уживао део хаса који се
               састојао од 4 села са 134 куће, 7 удовица, 14 самаца и приходом од 25.304 акче ,
                                                                                     14
               док су већи део прихода са хаса у овој нахији уживали његова супруга (7 села,
               6  Исто, 3-7.
               7  Исто, 13-14.
               8  Исто, 13.
               9  Исто, 14-15.
               10  То би могло да значи да је број кућа које су на тај начин опорезоване био око 1.250 с
               обзиром да је средином 15. века вредност млетачког дуката процењивана на 35 акчи. Исто, 18.
               11  Исто, 14.
               12   Исто, 15.
               13  Исто, 18.
               14  Исто, 18-19.
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16