Page 209 - Zbornik 39

39/2016 ПРИРОДНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ КАО РЕСУРС.. 209

Природни и културни потенцијал Јошаничке Бање

Јошаничка Бања, популарно названа зелена врата Копаоника, налази
се у подножју Копаоника, у долини реке Јошанице, око 10 км узводно од
њеног ушћа у Ибар. Централно насеље лежи на 550 м н.в., што је сврстава у
високе бање Србије. Иако Јошаничка Бања у формално-правном смислу нема
статус бање, налази се у законом заштићеном резервату (Бањски борјак) у
оквиру Националног парка Копаоник. Природни потенцијал Јошаничке Бање
огледа се, на првом месту, у постојању природних извора хипертермалних
вода захваљујући специфичној геолошкој структури и тектоници подземља.
4
Барон Хердер је још 1835. године измерио топлоту бањских сумпоровитих
5
врела од 78°С, те их сврстао у најтоплије европске изворе тог времена. Ова
испитивања, као и испитивања др Емериха Линдмајера, начелника санитета
у Милошевој Србији, указала су на лековитост бањске воде. На основу
резултата ових извештаја, 1835. године у Јошаничкој Бањи су се лечили
чланови породице кнеза Милоша. За потребе смештаја кнежевске породице,
кнез Милош је дао да се овде изгради конак доксатлија , који је срушен
6
у другој половини 20. века. Термална бањска вода за лечење се користи
купањем, пијењем, испирањем и инхалирањем, а познато је да лечи ишијас,
реуму, повреде костију, те нервне, кожне и гинеколошке болести. Положај
бање испод самог Равног Копаоника и на асфалтном путу који води скоро
до највиших делова планине, пружа могућности за комбиновање бањско-
лечилишног и планинског, односно спортско-рекреативног туризма. 7
Бањска лечилишта и насеља за одмор и опоравак представљају
специфичне урбане структуре, које изискују просторну организацију са
јасном функцијом и наменом. За потребе искоришћавања основног бањског
8
4 М. К. Маликовић, Рашка и околина. Географско-историјски преглед, Краљево, 1971, 16.
5 Барон Сигмунд Аугуст Волфганг фон Хердер (1776–1838) је био краљевски саксонски
управитељ рудника у Фрајбургу. На позив књаза Милоша 1835. године, размотрио је рудна
налазишта кнежевине. Резултати његових истраживања објављени су прво на српском (Baron
J. G. Herder, Rudarski put po Srbiji, 1845. Beograd), а затим и на немачком језику (S. A. W.
Freiherr von Herder, Bergmännische Reise in Serbien im Auftrag der fürstlich-serbischen Regierung
ausgeführt im Jahre 1935, 1846. Pest). Током истраживања у Србији, Хердер је прикупио
значајну збирку минерала, од којих је део оставио кнезу Милошу, што је послужило као први
прилог за састављање минералошко-петрографске збирке у Лицеју, а можда и у рударском
одељењу министарства финансија (извор: S. Stanojević, Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i
Slovenaca 1, 1928, Zagreb; Г. М. Митровић, Градитељство бања Србије – 19. и прва половина
20. века, 2015, Београд, необјављена докторска дисертација, 25-27)
6 Т. Д. Ђорђевић, Рашка и околина, Рашка, 1987, 30.
7 М. Васовић, Планина сунца и снегова, у: Копаоник, Београд: Туристички савез Србије,
1982, 42; Т. Д. Ђорђевић, нав. дело, 30.
8 Г. Митровић, Прилог проучавању стилских одлика градитељског наслеђа Врњачке Бање,
у: ДКС 18, 1994, Београд, 178.