Page 287 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

УДК 902:929 Поповић М.

МАРКО ПОПОВИЋ
1944 - 2020.

Марко Поповић је био jедан од наших
најбољих познавалаца средњовековних
градова, тврђава и цркава. Аутор више
од 200 научних радова и марљиви чувар
српске културне баштине рођен је у Ужицу
1944. године. Филозофски факултет, одсек археологија, завршио је 1966,
магистрирао 1971, а докторирао 1980. године.
Професионалну каријеру је започео 1968. године у Заводу за заштиту
споменика културе града Београда. У Археолошком институту почиње да
ради 1976. године и у њему остаје све до одласка у пензију 2011. године.
Радио је на проучавању српских средњовековних градова, а значајан
допринос дао је и изучавању војне архитектуре у Србији и земљама
византијског света. Руководио је истраживањима тврђава у Смедереву,
Расу и родном Ужицу као и археолошким ископавањима на више значајних
локалитета као што су: Браничево, Студеница, Врсеница, Ново Брдо...
Бавећи се проблематиком заштите споменикa културе, резултате
истраживања износио је на више међународних скупова у земљи и
иностранству. Током 1993. године био је и гостујући професор на СНРС
у Паризу, где је одржао циклус предавања. После 2000. године био је
ангажован на реконструкцији ентеријера здања Савезне скупштине. Био је
научни сарадник Археолошког института у Београду и руководилац научно-
истраживачког пројекта за Београдску тврђаву. Такође, био је председник
Српског археолошког друштва, председник Управног одбора Завода за
заштиту споменика културе града Београда и председник Комисије за
споменике од изузетног значаја и српска културна добра у иностранству при
Министарству културе.
Био је уредник часописа Наслеђе, едиције Сингидунум, Зборника
Народног музеја и члан редакције часописа Саопштења, Старинар и
посебних издања Археолошког института. Био је члан Одбора за историју
Босне и Херцеговине САНУ.
Марко Поповић је био посвећен системским археолошким
истраживањима и на подручју Новог Пазара и Сјенице. Резултатe дугог
истраживања овог подручја преточио је у књигу „Тврђава Рас“ (1999).
Запажен допринос је дао као члан редакције Новопазарског зборника (1982–
2007) у којем је, од првог броја, објавио 14 научних радова и 33 извештаја