Page 275 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 273-276 275

86) мада се срећу и касније. У квадрату D/5 пронађен је фрагментовани
надгробни споменик усадник од трахита у виду антропоморфног крста
наглашеног у плитком рељефу. Откривени споменик је највероватније био део
композитног надгробног обележја и може се хронолошки определити у 15. и
16. век (Ердељан 1996: 93; Поповић 1991: 28). Овакав тип споменика среће
се на готово свим некрополама у околини Новог Пазара. За плоче са Дубља
могло би се рећи да припадају старијој фази сахрањивања. У квадрату D/4
откривен је један усадник од мермера у виду крајње стилизованог људског
тела. Време његовог настанка могао би да буде 17. век (Ердељан 1996: 157).
Покојници су у највећем броју случајева полагани у раке у опруженом
положају, оријентисани у правцу исток˗запад, са мањим девијацијама ка северу
или југу. Главе су биле на западу. Положај руку је типичан за становништво
сахрањено по православном обреду и среће се у разним варијантама, али су
углавном биле положене на стомаку са десном шаком преко леве. У једном случају
је лева рука покојника била постављена преко очију. Око тела неких покојника
било је постављано камење, већином речни облуци. Важно је истаћи да су у
скоро свим гробовима откривени остаци дрвених дасака којима су покојници
били прекривени. Даске су углавном биле постављене у виду конструкције крова
на две воде. Дуж њихових ивица било је постављано камење или већи комади
крижа како би остале непоремећене приликом затрпавања раке. У мањем броју
случајева, преко тела покојника даске су биле хоризонтално постављене.
Покретни археолошки налази су малобројни. У два гроба пронађен је
по један гвоздени клин, док је у испуни гроба 147/1 откривена фрагментована
наушница рађена од бронзане жице. На једном крају наушнице намотана
је тања бронзана жица. Најзначајнији налаз представља бронзани чанкасти
новчић из гроба 147/2, који је откривен у квадрату D/5. Из истог гроба
потичу и две гвоздене омега пређице пронађене у пределу карличног појаса
покојника. Новчић потиче највероватније из 13. века, али ће се тачан датум
знати тек након његове конзервације.
Ископавањима спроведеним 2020. године завршено је истраживање
простора на којем се планира изградња капеле и пратећих објеката за потребе
савременог православног гробља. Досадашњи резултати упућују на закључак
да је временски оквир сахрањивања на овој некрополи био од 13. до средине 18.
века. Утврђена је и западна граница њеног простирања, док је јужна граница
уништена трасирањем пута који води до новог гробља. Пружање ове некрополе
у правцу севера и истока није утврђено, на шта је утицало и недопуштање
власника суседне парцеле да се на том простору спроведу ископавања.Управо
на том делу, на граници двеју парцела, неколико гробова откривених 2018.
године имало је другачију оријентацију ˗ у правцу северозапад˗југоисток, што
наводи на претпоставку да су некрополу наставили да користе становници
насеља након примања ислама. Одговоре на ова питања било би могуће
пружити искључиво уз наставак истраживања на поменутом простору.