Page 144 - Zbornik 40
P. 144

144                         Светлана Чековић                     40/2017

                     У археолошкој збирци (кат. бр. 1 и 2 и 3) налазе се три празна реликвијара.
               Један је комплетан, док код остала два недостаје аверсна тј. реверсна страна.
                     У музејској колекцији налази се и примерак крста-пломбе (кат. бр. 4).
               Ови крстови су увек од олова, изведени техником ливења.  Имали су посебно
               намену и могли су служити и као сигурносни печати-пломбе како би се њима
               запечатила амфора са вином, медом, пшеницом или сандук са скупоценом
               робом. Њима се гарантовао квалитет робе, а можда су имали и апотропејски
               карактер  како  би  роба  сигурно  стигла  до  одредишта.   Ови  крстићи  су
                                                                     3
               отискивани у већ припремљене зарезе на посуди и поклопцу. Често су носили
               и симболе власника, што није случај са нашим примерком. 4
                     Крстови-привесци, као и реликвијари, припадају нагрудним крстовима
               и обично се каче на ланчић или врпцу која може бити од коже или текстила.
               Има података да су ношени од средине 4. века и представљали су израз личне
               хришћанске побожности. Најчешће су то мањи крстови који су ношени на
               грудима о посебној врпци, мада није искључено да су се неки од њих налазили
               и као привесци на огрлицама, како то показују  неки примери са некропола.
                                                                                      5
               Значајну групу од девет примерака чине крстови-привесци из  наших збирки,
               различитих  у  погледу  облика,  временског  опредељења  и  декоративних
               стилова ( кат. бр. 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 и 13). По свему судећи, у питању
               су производи локалних радионица, рађени према узорима који су стизали из
               развијених центара Византије. Као најпогоднији материјал за израду крстова-
               привезака коришћене су легуре бакра са цинком, сребром, оловом, а јављају се
               и примерци од камена и дрвета. 6
                     У  збиркама  Музеја  „Рас“  налази  се  примерак  проскурника  (кат.  15)
               без печата. Печат је иначе служио за стварање отиска на славском колачу или
               поскурицама. Отисак се ставља на тесто  и садржи Христове иницијале IC XC,
               а у доњем делу HI KA (победник). Крст изнад печата представља развијени
               Часни крст у руској варијанти.
                     Оковани крстови обично су од дрвета, рога или другог материјала, а
               потом оковани металом. При изради окова примењене су различите технике
               украшавања, најчешће ливење „на пробој“, ковање и резање. Скроман примерак
               оваквог типа крста налази се у колекцији збирке примењене уметности. (кат.
               бр. 14)










               3   Видосављевић 2016: 114
               4   Миловановић 1999: 20.
               5   Поповић 1999: 248.
               6   Церовић 2014: 29.
   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149