Page 288 - Zbornik 39

288 Владан Видосављевић, Јасмина Фортић 39/2016

боје дебљине 0,10 м и, на крају, дошло се до здравице коју чине речни шљунак
и мањи комади камена.
Покретни археолошки налази нису бројни и чини их мања количина
фрагмената керамике, која може датирати од 16. до 19. века, затим два мања
гвоздена предмета доста оштећена дејством корозије, један бронзани новчић
под дебљим слојем патине, неколико фрагмената стакла и животињске кости.
Пронађен је и један мањи фрагмент мермерне плоче.
Целокупна археолошка ситуација је геодетски и технички снимљена, а
сачињена је и фото-документација.
Откривени остаци хамама из периода владавине Османлија
највероватније представљају крајње западно крило грађевине, чији је
источни крај откривен у дворишту Музеја „Рас“ 2003. године. Још увек не
5
располажемо прецизним подацима о тачном времену изградње ове грађевине
као ни о њеним тачним димензијама. Јасно су, бар за сада, издвојене три
грађевинске фазе, а друга је сигурно настала у некој обнови пода хамама.

Тешко је рећи када је пропао под хамама јер немамо прецизне податке, а ни
археолошки трагови не нуде одговор. Хамам је сигурно постојао током 16.
века, а разорен је или у рату између Аустрије и Турске (1683–1690), када је
један одред српских добровољаца спалио Нови Пазар 1689. године, или током
Првог српског устанка, када је два пута био спаљиван (1806. и 1809. године).
6
5 Исто, 373-376
6 Dragica Premović-Aleksić, Islamski spomenici Novog Pazara, Novi Pazar 2013, 14–16