Page 8 - Zbornik 27

8 Vesko Pajkovi} NZ27/2003

Helijumova metoda umesto olova za ra~unawe uzima helijum i upore-
|uje ga sa radioaktivnim izotopima iz kojih je i nastao. I ova metoda je ne-
pouzdana.
Stroncijumova metoda zasniva se na radioaktivnom raspadawu izo-
87 87
topa rubidijuma (Rb ), pri ~emu nastaje stroncijum (Sr ).
46
Argonova metoda polazi od radioaktivnog kalijuma K koji prelazi
40 40
u kalcijum (Ca ), a primawem beta ~estice pretvara se u argon (Ar ). Argo-
na je u litosferi mawe nego kalcijuma, te je upore|ivawe sa radioaktivnim
kalijumom pouzdanije.
Ovom metodom utvr|ena je starost stena u Kanadi kod Velikih Jezera
od skoro 3000 miliona godina, Ju`noj Africi 3370 miliona godina a sma-
tra se da su najstarije stene stare 4600 miliona godina.
Za odre|ivawe starosti mla|ih sedimenata i arheolo{kih dokume-
nata, kao jedna od najta~nijih se uzima »radiokarbon« metoda radioaktiv-
14
nog ugqenika S kome poluvreme raspadawa iznosi svega 5570 godina. Ova
metoda (koju ne}emo detaqnije opisivati) pokazala se kao dosta ta~na. Od-
re|ena je velikom ta~no{}u starost stabala sekvoje koja su uginula pre vi-
{e hiqada godina, te se primewuje za datirawe mla|ih sedimenata ili ar-
heolo{kih iskopina. O ovoj metodi bilo bi zgodno da govore arheolozi
ili biolozi jer se wom utvr|uje starost organskih ostataka.
Danas postoje i druge metode odre|ivawa starosti stena, ali o tome
ovde ne}emo vi{e pisati.
Prema izvesnim kriterijumima rekonstruisana je geolo{ka pro-
{lost Zemqe od formirawa prve kore do danas u trajawu od preko ~etiri i
po milijarde godina. Iz ovako dugog perioda ostalo je dosta dokumenata u
obliku stena, fosila (okamewenih organizama) i ostalih morfolo{kih
karakteristika. Wihova vremenska klasifikacija je vrlo zamr{ena i sa
uvek mogu}im neta~nostima, te molimo ~itaoca da nam oprosti gre{ke ko-
je ponekad mogu iznositi i nekoliko desetina miliona godina.
Pri odre|ivawu starosti tvorevina uzimali smo faktor vreme ona-
ko kako ga upotrebqava Ameri~ko geolo{ko dru{tvo (Geological Society of
America) kao najnaprednije, ali i na na~in na{ih geolo{kih asocijacija
~ija znawa za prvim skoro i da ne zaostaju.
Najstarije stene u na{oj zemqi nalaze se u Isto~noj Srbiji. Wihova
starost se procewuje na oko 2,6 milijardi godina (proterozoik).
Na na{em (novopazarskom) podru~ju, pod kojim smo u ovom radu obu-
hvatili slivno podru~je reke Ra{ke sa wenim pritokama, ovako stare ste-
ne jo{ uvek nisu otkrivene, ve} su stare »svega« ne{to mawe od 500 milio-
na godina. Ali jo{ jednom molimo za izviwewe zbog mogu}ih gre{aka.
Najstariji delovi terena u slivnom podru~ju reke Ra{ke su relativ-
no malo zastupqeni a nalaze se u podru~ju Rogozne i Sebimiqa kod Milat-
kovi}a. Stvarani su u starijem paleozoiku, verovatno u siluru a mo`da i u