Ulica Stevana Nemanje 20
08:00 - 20:00
Ulica Stevana Nemanje 20
08:00 - 20:00
DOBRODOŠLI U MUZEJ NOVI PAZAR
Specifičnosti područja, način života i etnička šarolikost, uticale su i na karakteristike predmeta u Etnografskom odeljenju
Tako se u Muzeju nalaze različite vrste alatki koje su koristile mnogobrojne zanatlije koje su živele i radile u Novom Pazaru. Među njima je najzanimljivija zbirka alata koje je koristio novopazarski berberin Usta hadži Rušo koji se bavio vađenjem zubai manjim hirurškim zahvatima. Pored njega, gotovo svi berberi ranijeg vakta su se bavili vađenjem zuba.
Pored berbera u Novom Pazaru su radili i: terzije, ćurčije, kovači, kazandžije, kujundžije, potkivači, papudžije, jorgandžije, sarači, lončari, mutavdžije, samardžije, dunđeri, tabaci, nalundžije, britvari, nožari, puškari, duvandžije ali i pekari (ekmedžije), poslastičari, ćevabdžije, aščije (kuvari), kafedžije, mehandžije. Proizvodi većine ovih zanatlija nalaze se i u našoj zbirci.
Pored berbera u Novom Pazaru su radili i: terzije, ćurčije, kovači, kazandžije, kujundžije, potkivači, papudžije, jorgandžije, sarači, lončari, mutavdžije, samardžije, dunđeri, tabaci, nalundžije, britvari, nožari, puškari, duvandžije ali i pekari (ekmedžije), poslastičari, ćevabdžije, aščije (kuvari), kafedžije, mehandžije. Proizvodi većine ovih zanatlija nalaze se i u našoj zbirci.
Najveću pažnju svakako privlače proizvodi terzija, koji su izrađivali delove nošnje za siromašniji i srednji sloj, dok su bogatiji odeću nabavljali kod prizrenskih, skadarskih i sarajevskih majstora. Novopazarski majstori su odeću izrađivali od različitih materijala: čohe, kadife, svile, svilenog brokata, somota, atlasa i ukrašavali ih srmom – srebrnom ili pozlaćenom žicom, metalnom i svilenom bikmom (bućmom), kao i svilenim koncem i gajtanima. Lepotom izrade, bogatstvom zlatoveza i motivima izdvajaju se primerci misiraba, odnosno jeleka na koje su prišiveni „čepken“ rukavi. Lepotom se ističu i miltani, čiji naziv potiče od persijske reči „nimten“ kojom se označava kratki haljetak do struka sa dugim i uskim rukavima, koji su u donjem delu otvoreni. Rađeni su od čohe različitih boja i bogato ukrašeni zlatovezom. Jelek su nosile pripadnice ženskog pola, bez obzira na doba i nacionalno-etničku pripadnost. I on je rađen od somota ili čohe i bogato ukrašen zlatovezom. Pripadnice siromašnijih slojeva nosile su jeleke od drugih materijala, poput satena ili brokata.
U Etnografskom odeljenju Muzeja nalazi se bogata zbirka peškira, peškir-mahrama, bošči, jastuk-bošči, čevra, učkura. Svi navedeni predmeti su rađeni od kupljenog materijala koji je potom ručno ukrašavan zlatovezom ili vezom izvedenim svilenim i pamučnim koncem. Na seoskom području su peškiri tkani i od konoplje ili lana i, takođe, vezeni raznobojnim koncima. Najveći deo navedenih predmeta pripadao je nevestinskoj opremi koja je slagana u posebne sanduke „sehare“, koji su sa spoljašnje strane ukrašeni kožom i metalnim okovima.
Sastavni deo Odeljenja je i soba „alaturka“, uređena u orijentalnom stilu, kakvih je bilo u svim muslimanskim kućama. U deo enterijera ovakve sobe nalazi se: minderluk sa jastucima, šiljte, mangal, dušekluk, ćilim i brojni primerci bakarnog posuđa: ibrici, sahani, tablje, posude za razne namene, tepsije, leđeni itd. Srpsku gradsku sobu predstavljaju delovi nameštaja: ormar-vitrina, sto sa stolicama, tučana peć, sanduk za garderobu, ikone.
Etnološkom odeljenju pripada i zbirka predmeta iz jedne derviške tekije. Zbirci pripadaju delovi oružja: džide – koplja i teberi – sekire oblika srednjovekovnih helebardi. Po kazivanju pripadnika reda, oružje je nekada korišćeno za odbranu, a čuvano je u tekiji.